Predsednički razgovori s narodom

Slobodan Milošević koristio je specifičan stil komunikacije s narodom, zasnovan na masovnim skupovima. Iako je formalno održavao kontakte s narodom kroz masovne događaje i javne nastupe, Milošević nije praktikovao otvoreni dijalog s građanima ili odgovarao na njihova pitanja.

Koštunica je bio introvertan u odnosu s narodom i manje prisutan u direktnim razgovorima s građanima. Njegov stil vođenja politike bio je rezervisaniji i formalniji. Za vreme mandata često je komunicirao kroz političke govore i zvanične izjave, a manje kroz direktne susrete s građanima. Njegova komunikacija s narodom bila je ograničenija, što se može tumačiti kao distanciranost ili nesposobnost da uspostavi bliži kontakt s građanima.

Boris Tadić, kao čovek iz kruga dvojke, nikad nije uspeo da uspostavi kontakt s ljudima iz naroda. Uprkos svim naporima da se približi narodu, njegovi razgovori bili su formalni.

Pokušaj njegovog tima za odnose s javnošću da ga u kampanji predstavi kao čoveka iz naroda koji odlazi kod srpskih seljaka i ulazi u njihove štale doživeo je fijasko i umnogome doprineo njegovom gubitku izbora.

Vučić je jedinstven, možemo slobodno reći, unikatan u svom odnosu s narodom koji ga doživljava kao svog – narodnog predsednika. On ima izuzetan osećaj za ispitivanje pulsa naroda i prihvatanje sugestija običnih ljudi koje su njegovi prethodnici ignorisali. Njegov rečnik je narodu blizak i doživljavaju ga kao jednog od njih.

Iako je rođeni Beograđanin, on ima poseban senzibilitet prema ljudima iz malih sredina s kojima ima direktan kontakt i zna da ih motiviše. Često koristi narodne izreke koje koriste i ljudi iz naroda. Autoritet koji ima kod naroda proizlazi iz njegove harizme, izuzetnog političkog umeća i strasti, kao i ogromne energije da problemima ide ususret i da ih rešava.

Njegova odluka da preseli svoj kabinet u Loznicu, u vojnu kasarnu, i da sa narodom razgovara pet dana ući će u sve knjige o vođenju politike i komunikacije s građanima.

Vučić je u poslednja tri meseca u Srbiji ugostio predsednika Kine Si Đinpinga, kancelara Nemačke Olafa Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona.

I sa tih međunarodnih visina on odlazi Loznicu, u kasarnu, da s običnim ljudima razgovara o jadaritu, očekujući i suprotno mišljenje, ali uvek spreman da argumenovano razgovara i svakoga pažljivo sasluša. Vučić vizionarski razume da je taj mineral bogatstvo koje Srbija ima i da je jadarit velika razvojna šansa koju Srbija ne sme da propusti.

Nijedan njegov prethodnik nije smeo da razgovara s narodom o problemima koje je društvo imalo.

Koštunica i Tadić nikad nisu razgovarali s narodom o isporučivanju Miloševića i srpskih generala Haškom tribunalu.

Vučić s običnim narodom razgovara i ljudima objašnjava koliki je za Srbiju značaj jednog minerala koji se zove jadarit.

I to pet dana stacioniran u kasarni u Loznici.

Milorad Dodik je pre neki dan rekao da je Vučić ujedinitelj svih Srba, ali on je istovremeno i obnovitelj Srbije.

Medijski stručnjak

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista