Ne smemo dopustiti blamažu u borbi protiv korupcije

INTERVJU
Željko Ivanji, šef antikorupcijskog tima G17 plus

Nakon što je Savet za borbu protiv korupcije još jednom zatražio od Vlade Srbije da kaže ko je odgovoran za raskid koncesionog ugovora o izgradnji autoputa Horgoš–Požega, kao i da javnost obavesti o svim detaljima ugovora, Željko Ivanji, narodni poslanik i šef antikorupcijskog tima G17 plus, ocenjuje da javnost svakako mora da zna sve o tom poslu. Činjenicu da nisu poznati svi aneksi pomenutog ugovora Ivanji, ipak, ne objašnjava nečijom zlom namerom ili željom da se nešto prikrije već pre svega tromošću i sporošću državne uprave.

– Ali ako postoji sumnja u korupciju, neophodno je elemente koji na to ukazuju prijaviti nadležnima. Dovoljno je da postoji sumnja u pogledu nekih elemenata ugovora, da Tužilaštvo po službenoj dužnosti preduzme mere iz svoje nadležnosti – kaže Ivanji za „Politiku”.

Ipak, svi delovi ugovora još nisu objavljeni. Ko je za to odgovoran? Zar to ne ukazuje da nije sve u redu sa srpske strane?

Naravno da razvija sumnju i to nije dobro. Zato morate da budete transparentni. Ne mogu da govorim o konkretnoj odgovornosti. Upoznat sam sa elementima koncesionog posla koji su bili objavljeni i koji su, po meni, sporni samo zato što strane kompanije nisu obezbedile bankarske garancije za izvršenje posla.

Ali ako je koncesionar kriv, zašto se ide na sporazumni raskid? Zašto se ne bi išlo na arbitražu, pa bi Srbija zadržala novac koji je dat kao garancija?

Koncesionar jednostavno nije obezbedio ono na šta je bio dužan. Arbitražni postupak iziskuje ogromne troškove i traje više godina.

Zar ne bi te troškove trebalo da snosi koncesionar, ako je kriv?

To bismo znali tek posle arbitražnog postupka.

Da li to znači da ni Vlada Srbije nije sigurna da je sama ispunila sve obaveze iz ugovora o koncesiji?

Iskreno, nisam do te mere upoznat da li je vlada sve ispunila. Imam podatke kao i svaki građanin ove zemlje i na osnovu njih donosim zaključke.

Ali da li je normalno sporazumno raskidati ugovor o koncesiji, ukoliko ste sigurni da je koncesionar kriv, ukoliko nema vaše krivice?

Najgore u tome jeste što vreme teče, a to najviše košta. Mi nemamo vremena za to. Tim poslom, kao i pitanjem „Srbijagasa”, bavila su se nadležna ministarstva. Često do reakcije dolazi kasno imajući u vidu da ne možete pokriti sve oblasti. Možda smo reagovali kasno u vezi sa pitanjem koncesije, kad smo javno rekli da je nedopustivo zaključiti ugovor koji nije obezbeđen bankarskom garancijom. Isto je i povodom pitanja „Srbijagasa”. Uvek nam kažu da smo sedeli u toj vladi. Jesmo, ali nismo učestvovali u pregovorima.

A da li ste mogli da reagujete i, da tako kažemo, klasičnom političkom ucenom, kao što ste radili kada su obustavljeni pregovori sa EU pre dve godine zbog toga što Mladić nije uhapšen? I antikorupcijski zakoni su, kao i Mladić, uslov na evropskom putu.

Imajući u vidu da je Dinkić šef pregovaračkog tima za gasni aranžman i da smo uticali na donošenje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, da smo prvi dali predlog zakona za zaplenu imovine stečene izvršenjem krivičnog dela, u situaciji smo da su zakoni onako kako smo ih mi zamislili i doneti u Skupštini Srbije. Za sada nemamo takvu vrstu problema da treba da ucenjujemo. Sigurno je da ću ukazivati na sve probleme koje vidim, ali onda očekujem i reakciju. Na meni je da ukažem i da rok za predlaganje kandidata za članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ističe 3. decembra.

A još niko od devet predlagača nije imenovao kandidate. Tu dolazimo do drugog problema – donosite zakone, ali se oni ne primenjuju ili se sa njihovom primenom mnogo kasni. A s druge strane, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije treba da stupi na snagu tek u januaru 2010. Zašto je ostavljen tako dugačak rok?

Zato što je potrebno vreme da se uspostavi agencija koja ima toliki obim posla. Iskustvo nas uči da su se sve vlade od 2000. do sada godine ponašale dosta tromo u pogledu obezbeđenja uslova za rad agencija. Zato je ovaj rok toliko pomeren, jer je bolje da Agencija počne da radi od nultog dana punim kapacitetom nego da okupimo grupu ljudi koja će na kolenima da radi ozbiljan posao. A taj posao podrazumeva preuzimanje predmeta od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, kojih ima nekoliko hiljada. Treba pripremiti elektronsku bazu registra imovine funkcionera, koji će biti javno dostupan i svako će moći da ga vidi na sajtu Agencije. A do 3. decembra jednostavno moraju da stignu predlozi za članove Odbora Agencije.

Ali kad već mnogi drugi zakoni nisu poštovani, zašto mislite da će sad ovaj biti poštovan?

Moram da verujem da hoće.

Vlada skoro da ignoriše kontrolna tela. Savet za borbu protiv korupcije nikad nije dobio povratne informacije od vlade na izveštaje koje je dostavljao, a budžet im smanjuju svake godine. Od donošenja zakona o Državnoj revizorskoj instituciji prošle su tri godine, a tek nedavno su dobili prostorije, nemaju kadrove…

To je nedopustivo. To je zamerka i Evropske komisije da se zakoni ne primenjuju. U izuzetnoj zakonskoj aktivnosti, naročito od 2004. do 2006. godine, kada smo doneli 250 zakona mnoga druga akta iz domena Skupštine, implementacija je stala. Nema razloga da prostorije ne budu obezbeđene. A Savet je formiran kao savetodavno telo vlade, što je po definiciji pogrešno. Nije suština da oni savetuju vladu, već da kontrolišu i preduzimaju mere iz svoje nadležnosti koji ukazuju na potencijalnu korupciju. Problem je što se Savet zaustavljao na izveštajima. Gospođa Barać je neke stvari ponavljala, ali da ja u izveštaju vidim da postoje elementi krivičnog dela, podneo bih krivičnu prijavu.

Gospođa Barać kaže da ne zna ni da li je vlada razmatrala izveštaje koje joj je Savet slao.

Ne znam ni ja. Video sam da postoje samo dva izveštaja za 2007. tri za 2006. i četiri za 2005. godinu. Problem je i što Savet nije radio punim kapacitetom. Nismo čuli nijedan predlog zakonskog akta od njih. Sad se u nadležnostima Agencije navodi da mora da ima i tu vrstu inicijative, a ne samo da otkuca izveštaj koji pošalje vladi i onda se ponaša kao Kalimero. Pri tom, imajući u vidu da sam pravnik, izveštaji Saveta su sačinjeni amaterski. Čitao sam izveštaj Saveta o „Mobtelu”, koji je za mene bio prilično neupotrebljiv na arbitraži u Cirihu, jer se bazirao na podacima koji su davani po principu rekla-kazala, što pravno nema nikakvu težinu. Možemo reći da nisu imali nadležnosti da dođu do tih dokumenata i upravo zato pravimo Agenciju za borbu protiv korupcije.

Postoji opasnost da se Srbija nađe u izvesnom vakuumu početkom 2010. kada Odbor za rešavanje o sukobu interesa prestaje sa radom, a kako je krenulo sa formiranjem Agencija za borbu protiv korupcije, koja preuzima nadležnosti Odbora, moguće je da ni ona ne počne da radi kad to zakon nalaže – januara 2010.

Da, postoji ta opasnost. To bi bio veliki problem za državu i za njenu rešenost da se bori protiv korupcije. To će biti sramota, ali pored toga moguće je da imamo i jednu vrstu osude, jer bismo u izveštaju GREKA, antikorupcijskog tela Saveta Evrope, dobili negativnu ocenu koja bi otišla Savetu Evrope i Evropskoj komisiji. Ne mogu da verujem da bilo ko u vladi i parlamentu može da bude toliko bahat da tako važno telo ne konstituiše do tog roka. Jednostavno, ne smemo da dopustimo takvu blamažu.

Marko R. Petrović

--------------------------------------------

Kontrola imovine

Koliko vremena do stupanja na snagu ovog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pojedinci mogu da iskoriste da prikriju tragove eventualnih krivičnih dela?

Činjenica je da čekanjem na primenu ovog zakona gubimo na transparentnosti i na sankciji prema funkcionerima koji netačno prikažu svoje podatke i ne prijave potpunu imovinu.

Trenutno oni mogu da prijave bilo šta, jer Odbor za rešavanje o sukobu interesa to ne može da kontroliše. Znači da i do stupanja na snagu ovog zakona, neko može da prijavi pola miliona evra, iako ih nema, ali ima mogućnost da ih prikupi.

Da, ali mi imamo izveštaje koji su sada u odboru i imaćemo izveštaje od dana primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

A da li će Agencija moći da kontroliše i tačnost sadašnjih izveštaja?

Agencija će imati mogućnosti da ispita i šta se ranije dešavalo.

Dakle, retroaktivno će moći da ispituje izveštaje od pre, recimo, četiri godine?

Tako je. Jer oni će preuzeti celu bazu podataka i u njoj će biti svi izveštaji.

Što znači da će Agencija prvo morati da kontroliše tačnost izveštaja iz prethodnih godina.

Biće u prilici da to kontrolišu, po sopstvenom nahođenju ili ukoliko se pojavi nekakva sumnja.

---------------------------------------

Nejasni zakoni

Kakva se poruka šalje građanima kad sami političari ne poštuju zakone, odluke i preporuke državnih tela, kao što je slučaj sa nepoštovanjem odluka Odbora za rešavanje o sukobu interesa? Postoje dva takva slučaja u Skupštini – Veroljub Stevanović i Dragan Marković Palma.

O tome definitivnu ocenu treba da donese Ustavni sud. Postoji dvoumljenje i ne mogu od njih da tražim ostavku, kad su se obratili Ustavnom sudu za mišljenje. Problem je u definiciji samog sukoba interesa u tekstu zakona. To je čest propust u starim zakonima, jer imate formulacije koje su dvosmislene.

Hoćete da kažete da imamo loše zakone?

Ne mogu da generalizujem da su zakoni loši, ali mogu da kažem da postoje neke formulacije koje su potpuno nejasne. Ali onda ne vidim razlog da telo koje je formirano samo ne predloži skupštini izmenu konkretnog člana.