U staračkom dobu treba se više kretati

Staračko (gerijatrijsko) doba počinje posle 65. godine. Kod fizički aktivnih osoba u tom dobu duže je sačuvana sposobnost samostalnog života, bolji su hod i ravnoteža, zglobovi su u boljem stanju, izdržljivost je veća, a i samopouzdanje. Oko 13 odsto osoba starih od 65 do 69 godina ima poremećaj ravnoteže, a broj onih s tim poremećajem povećava se na 46 odsto kod starijih od 85 godina. Sličan je poremećaj hoda: osobe starije od 70 godina teže hodaju u oko 35 odsto slučajeva. Međutim, ako se osoba smesti u starački dom, poremećaj hoda se povećava.

Padovi su povezani sa značajnim morbiditetom i mortalitetom kod starijih osoba. Oni su najčešći (u 56 odsto slučajeva) uzrok smrti koja nastaje usled svih nesrećnih slučajeva. Vežbe radi poboljšanja ravnoteže izvode se laganim okretanjem, sagibanjem, podizanjem predmeta s poda i hodanjem raširenih ruku. Pre početka programa vežbi, kod većine osoba treba da se proceni koje je opterećenje dozvoljeno u odnosu na srčane i ostale zdravstvene probleme.

Kod fizički aktivnih starih osoba duže je sačuvana sposobnost samostalnog života, bolji je hod, lakše se održava ravnoteža, bolja je fleksibilnost zglobova, izdržljivije su i samopouzdanije, mišićna masa i snaga duže se održavaju u odnosu na one koje se malo kreću i uglavnom sede. Fizička neaktivnost dovodi do dijabetesa, sporijeg oporavka posle akutnog bolničkog lečenja i otežava vršenje svakodnevnih obaveza.

Postoji više vrsta fizičkog treninga za pojačanje snage i izdržljivosti. Snaga se najbrže pojačava anaerobnim, tj. izometrijskim vežbama. To su vežbe u kojima se postavlja otpor nekom pokretu, a izvode se pomoću pomagala – npr. tegovi ili gumene trake. Anaerobne vežbe dovode do povećanja snage i brzine mišićnih kontrakcija i povećavaju mišićnu masu i snagu. Trening izdržljivosti usporava gubitak mase skeletnih mišića, povećava protok krvi u organizmu, smanjuje srčani ritam kod napora prilikom svakodnevnih aktivnosti jer osoba bolje hoda i radije se odluči da hoda. Za razliku od navedenih, postoje i aerobne vežbe, npr. trčanje i hodanje; one su niskog ili višeg intenziteta. Dobro pokretnim osobama u gerijatrijskom dobu eksperti dnevno preporučuju 150 minuta aerobnog ili 75 minuta anaerobnog vežbanja.

Fizička aktivnost povećava snagu i balans tela, smanjuju se padovi i znatno povećava nezavisnost osobe, manja je šansa za pojavu dijabetesa, mozak se stimuliše, popravljaju se san i raspoloženje, otklanja se depresija, povećava se kognitivna sposobnost, smanjuje se šansa da se razvije hipertenzija, a postojeća hipertenzija se umanjuje i smanjuje se telesna težina – pod uslovom da se osoba pridržava odgovarajuće ishrane. Ako, pak, doktor odredi da osoba treba da poveća telesnu težinu, strategija uključuje povećanje mišićne mase i dodatak hrane bogate kalorijama, npr. sirevi, orasi i suvo voće. Vredi navesti da domaćice sagorevaju niz kalorija radom u domaćinstvu. Sigurno je da ta činjenica, pogotovo u odmaklom životnom dobu, delom doprinosi da žene žive duže od muškaraca. Trebalo bi da se ta pojava istraži u našoj sredini kod bračnih parova i samaca oba pola.

U dubokoj starosti, fizički aktivne osobe ređe ulaze u telesno propadanje. Definicija te slabosti uključuje nagomilavanje zdravstvenih defekata, veoma loš kvalitet života, povećanje rizika za pojavu kardiovaskularnih tegoba i obrnuto, osobe s visokim krvnim pritiskom lakše ulaze u opštu slabost. Na kraju, osoba doživljava fizičku, psihološku i duhovnu patnju – bliži se kraj života. Mada žene u proseku duže žive od muškaraca, one lakše ulaze u opštu telesnu slabost.

Prof. dr Rajko Igić,
autor knjige „Osnovi gerijatrije”