Pešić nije dao završnu reč

Odlukom da ne produži ugovor sa Košarkaškim savezom Srbije (KSS), Svetislav Pešić je ostavio upražnjeno mesto selektora, nepune tri nedelje uoči izbora u tom Savezu. Povukao je ovaj potez u trenutku kada je mogao da ostane na tom mestu koliko god želi, imajući u vidu uspehe na Svetskom prvenstvu u Manili 2023 (srebro) i Olimpijskim igrama u Parizu 2024 (bronza).

Oni koji dobro poznaju Pešića, znaju da uvek detonira neku „bombu” kad primeti da su se svi oko njega uspavali. Tako bi, donekle, trebalo razumeti i neke stvari koje je saopštio u svom poslednjem intervjuu „Politici”. Jer Savez je ostao bez predsednika (Predrag Danilović podneo ostavku tri meseca pre isteka mandata) a kvalifikacije za „Evro 2025” nastavljaju se u novembru.

Pešićev intervju došao je kao zemljotres u trenutku dok se još slavi uspeh iz Pariza, ubrzavši kalkulacije o tome ko bi mogao da bude novi predsednik KSS-a (kandidature do 24. septembra, odluka 1. oktobra) ali i ko preuzima mesto selektora. Do sada su se u medijima najčešće pojavljivala tri imena, kad je reč o predsedniku – Žarko Zečević, Nebojša Čović i Marko Kešelj. Možda se sva ova trojica zaista nalaze u toj trci, a možda su neki od njih samo „probni baloni”, da se vidi kako će javnost da reaguje…

Ono što itekako treba uzeti u obzir jeste ogroman autoritet Svetislava Pešića i njegovu rešenost da se neke stvari iz korena menjaju u srpskoj košarci (liga, sistem takmičenja…). A to je nemoguće menjati ukoliko nemate odrešene ruke. To znači da ste ili predsednik Saveza (na to mesto se ne dolazi bez političkog blagoslova) ili da ste u timu predsednika koji želi da ide takvim putem. Ako bi Pešić došao u tu poziciju, to bi uzdrmalo čitav košarkaški poredak u regionu. Nije teško zaključiti da mnogima to ne bi odgovaralo.

Logično bi bilo da novi predsednik razgovara prvo s Pešićem (ukoliko on sam nije predsednik) i da od njega čuje kako vidi srpsku reprezentaciju i srpsku košarku u budućnosti. Jedna od vrlo važnih stvari u ovom procesu biće međuljudski odnosi između ključnih aktera i potencijalnih novih lica u Savezu ili reprezentaciji. Oni koji dobro poznaju odnose u našoj košarci, znaju da neki njeni autoriteti nikako ne mogu jedni s drugima! Ako su neki u Savezu (reprezentaciji), drugi ili nisu poželjni tu ili sami žele da ostanu mimo toga…

Ukoliko se emocije ostave po strani, najbolji mogući naslednik Pešića bio bi Aleksandar Đorđević koji je u šestogodišnjem mandatu (2014-19), na pet velikih takmičenja, osvojio tri srebrne medalje (SP 2014, OI 2016, EP 2017) jednom bio četvrti (EP 2015) i peti (SP 2019). Pored neospornog kvaliteta, Đorđević ispunjava još jedan važan preduslov (koji zagovara Pešić, a čega se ne pridržavaju mnoge reprezentacije) a to je mogućnost da bude sto odsto profesionalac u Savezu (da nije vezan za neki klub). Povoljna okolnost je i to što poznaje u dušu veliku većinu današnjih reprezentativaca i ima iskustvo vođenja tima u nezahvalnim kvalifikacijama. Njegovi najbliži saradnici, koji su s njim radili i u reprezentaciji Srbije (ali i Kine), zajedno s njim čekaju novu priliku u Evroligi. Ta šansa bi mogla da se ukaže već u novembru ili decembru.

Kad je ova tema u pitanju, uvek su zanimljiva dva Obradovića. Onaj iskusniji i uspešniji, Željko (trener Partizana), hiljadu puta je naglasio da se neće vraćati u reprezentaciju. Kad je reč o Saši (Monako), on se u poslednjih desetak godina često najavljivao kao jedan od kandidata, ali još nije bio u ulozi selektora. Uskoro počinje Evroliga i pitanje je da li bi mogao da uskladi svoje obaveze na oba fronta.

Dva vrhunska srpska trenera rade u NBA ligi: Darko Rajaković (šef stručnog štaba Toronta) i Igor Kokoškov (pomoćnik u Atlanti, u kojoj igra kapiten Srbije Bogdan Bogdanović). Obojica su već bila u reprezentaciji, Kokoškov kao selektor a Rajaković kao pomoćnik, međutim, pitanje je koliko je realno da neko iz Amerike u ovom trenutku preuzme nacionalni tim. Za Kokoškova bi bila velika stvar da još jednom dobije priliku da vodi Srbiju, jer po svom kvalitetu ne zaslužuje da ostane upamćen po jednom lošem danu i porazu od Italije. Rajakovića, jednog od dvojice stranih stručnjaka u NBA, očekuju veliki izazovi u Torontu i teško je poverovati da bi mogao da se prihvati reprezentacije.

Još dvojica poznatih trenera zauzeta su u drugim nacionalnim timovima: Zoran Lukić vodi Rusiju, a Aleksandar Džikić je na klupi Gruzije. Ali, da ne širimo ovu listu dok ne dođe 1. oktobar…