Kuda ide FK Partizan

Sedam godina Partizan nije video titulu, pet godina trofej nije unet u vitrine ovog kluba, a ovog leta ispao je iz kvalifikacija za Ligu šampiona, zatim za Ligu Evrope i na kraju iz takmičenja u Ligi konferencije. Sve ovo ukazuje da je situacija u FK Partizan odavno alarmantna.

Razmišljajući o problemima kluba za koji navijam, došao sam do zaključka da sve probleme Partizana možemo grupisati u tri grupe problema i samo tako možda možemo razumeti situaciju u kojoj se nalazi. Prva grupa problema je na rukovodećem nivou, druga na takmičarskom i treća grupa na finansijskom planu.

Kad je reč o problemima na rukovodećem nivou, potrebno je uspostavljanje jasne strategije, vizije i organizacije FK Partizan. Rukovodstvo kluba treba da definiše jasne ciljeve koje želi da postigne u narednom periodu. Treba ozbiljno razmotriti organizaciju kluba i potreban broj zaposlenih. Mogu li se racionalizacijom i boljom organizacijom obezbediti efikasniji rad i bolji rezultati? Rukovodstvo kluba treba da bude imenovano na osnovu stručnosti i kompetencije, a ne na osnovu političkih afiniteta. Mora biti odgovorno za svoje odluke i treba skupštini kluba da obrazlaže svoje odluke. Godišnji izveštaj o radu kluba mora biti obaveza, a ne stihijska aktivnost.

Što se problema na takmičarskom nivou tiče, mora se izvršiti analiza takmičarskog kvaliteta tima FK Partizan. Sportska struka treba da sagleda jače i slabije strane igračkog kadra, taktike igre načina vođenja kluba. Identifikovati potrebu za određenim profilom igrača pa na osnovu toga pojačati tim profilom igrača koji odgovaraju tim potrebama. Transfer politika treba da obezbedi kvalitetne igrače shodno finansijskim mogućnostima kluba. Trebalo bi prestati sa čestom smenom trenera i sportskih direktora. Loše je iskustvo da Partizan vode treneri početnici, koji bez iskustva i prakse lutaju u donošenju odluka, što vodi ka lošim takmičarskim rezultatima. Partizan mora imati na čelu iskusne i dokazane trenere s određenim rezultatima u dosadašnjem radu.

Kad se pominju problemi na finansijskom planu, nedostatak finansijske discipline prisutan je u funkcionisanju kluba, koji troši više nego što ima. A to vodi u zaduživanje i otežano normalno funkcionisanje. Isključenje struje zbog neplaćenih računa je sramota za klub kao što je Partizan, a i za nas koji navijamo za njega. Otežano funkcionisanje podstiče i neadekvatno ostvarenje prihoda u klubu. Oslanjanje na sponzorstvo i prodaju karata je nedosledno i učešće kluba u evropskim takmičenju nije uvek dovodilo do finansijske dobiti. Optimalizacija resursa podrazumeva traženje načina za racionalizaciju troškova u skladu s resursima kluba. Rukovodstvo mora biti transparentno u svom radu i odgovarati za svoje odluke i rezultate.

Rešavanje nagomilanih problema u FK Partizan neće biti lako i to mora da radi rukovodstvo koje će činiti stručni, dokazani i ljudi koji vole ovaj klub. Bez takvog rukovodstva Partizan će i dalje ići ka još slabijim rezultatima i neuspesima. Klub mora da vrati svoj nekadašnji sjaj i rezultate za ponos. Navijači Partizana zaslužuju da imaju klub kojim mogu da se ponose i koji će se boriti za titule i trofeje.

Dragan Paskaš,
Beograd