Podzemna garaža u Šapcu imaće između 350 i 400 parking-mesta

Šabac – Pred odbornicima Skupštine Šapca, u kojoj dominantnu većinu čini koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke, na sednici zakazanoj za četvrtak, 12. septembra, naći će se predlog odluke o izgradnji podzemne garaže u centru grada, kao projekta javno-privatnog partnerstva. Ovaj investicioni poduhvat čelnici lokalne samouprave najavili su pre skoro mesec dana, ali je javnost tek sada, iz skupštinskog materijala, saznala da je budući, potencijalni gradski partner preduzeće „Iks plus 2024” iz Šapca, ćerka firma daleko poznatije „Eliksir grupe”.

Kao društvo ograničene odgovornosti, firma „Iks plus 2024” registrovana je 13. maja ove godine sa osnivačkim kapitalom od 10.000 dinara i sedištem na istoj adresi (Hajduk Veljkova ulica broj 1) kao i „Eliksir grupa”, koja je i njen jedini vlasnik. Za direktora novoosnovane firme, koja je lokalnom parlamentu u Šapcu uputila „samoinicijativni predlog”, kako je to u skupštinskom meterijalu formulisano, postavljen je Vukašin Šćepanović iz mesta Kruščić u Vojvodini, uposlenik „Eliksir grupe”, a njena pretežna delatnost jeste izgradnja stambenih i nestambenih objekata.

Gradonačelnik dr Aleksandar Pajić i načelnik Gradske uprave Aleksandar Jovanović su 15. avgusta ove godine, na pres-konferenciji, neophodnost izgradnje podzemne garaže obrazložili podatkom da je na 100.000 punoletnih građana u Šapcu registrovano 62.213 motornih vozila, a da u gradskoj zoni postoji svega 2.102 parking-mesta. Oni su se pozvali na istraživanja CESID-a i UNOPS-a, koje je sprovedeno uz podršku Vlade Švajcarske i Republike Srbije, a u kojem su ispitanici građani Šapca izrazili veliko nezadovoljstvo zbog problema koje imaju sa parkiranjem.

„Istraživanje je bilo signal da počnemo intenzivno da radimo na rešavanju nedostatka parking-mesta. Animirali smo sva relevantna preduzeća u gradu, ali i kontaktirali i s drugim lokalnim samoupravama, koje su u postupku rešavanja, ili su već rešile problem parkiranja. Podelili smo iskustva i došli do zaključka da bi model javno-privatnog partnerstva za naš grad bio najefikasniji”, istakao je Pajić.

Kako je najavljeno, javna garaža ispod Trga šabačkih žrtava imala bi od 350 do 400 mesta. Realizaciju projekta sprovodiće stručni tim u koji su predloženi načelnik Gradske uprave Aleksandar Jovanović, načelnica Odeljenja za urbanizam Jasmina Stevanović, raniji načelnik GU Miloš Stanojčić, direktor JKP „Parking Šabac” Dragan Ristić, direktor JP „Infrastruktura” Jovan Vraneš, saobraćajni inženjer Filip Bogdanović i službenica gradskog Odeljenja za finansije Slavica Bogdanović.

Ideja o izgradnji podzemne garaže na Trgu šabačkih žrtava nije prvina, nju su imale i prethodne gradske vlasti, ali je ista zamrla sredinom prethodne decenije, kada je ovaj prostor detaljno rekonstruisan i redizajniran po ugledu na slične trgove u Skandinaviji. Površina trga tada je prekrivena sistemom trouglova u crvenoj skali, kako bi simbolizovala krv oko 800 Šapčana ubijenih nedaleko odavde tokom Drugog svetskog rata, ali i želju potomaka za boljom budućnošću.

Na trgu su podignuti spomenik palim žrtvama, fontana sa mlaznicama prekrivenih rešetkom, kao i igralište za decu, a po obodu, iza biciklističke staze, postavljeni su paneli kao svojevrsna galerija na otvorenom. Rekonstrukcija trga, kako je tada zvanično saopšteno, koštala je 400.000 evra, a 100.000 evra je dato za fontanu.

Hoće li izgradnja javne parking-garaže dovesti do delimičnog ili potpunog izmeštanja aktuelnih sadržaja sa Trga šabačkih žrtava trenutno nije poznato. Međutim, sva je prilika da hoće, jer se građevinski radovi u suprotnom teško mogu izvesti ili bi bili ekonomski neisplativi. Skoru gradnju garaže mogli bi da dovedu u pitanje i nerešeni imovinskopravni odnosi, pogotovo što je najavljeno da bi ona obuhvatila „šire područje trga i centra grada”.

Bez obzira na to što je ova lokacija od ukupno 92,18 ari (87,89 ari ostalog veštački stvorenog neplodnog zemljišta i 4,29 ari njive prve klase, kako se još uvek vodi u katastru nepokretnosti) upisana kao javna svojina grada, njeno otuđenje i opterećenje od 24. oktobra 2023. godine osporava Miroljub Kurtović iz Beograda, pozivajući se na Zakon o vraćanju imovine i pravosnažo rešenje o ništavnosti odluka o konfiskaciji imovine i svih pravnih posledica.

Ovaj naslednik najbogatije šabačke porodice do Drugog svetskog rata već je uspeo da „vrati” i upiše se kao vlasnik kuće, pomoćnih objekata i placa u ukupnoj površini od 7,18 ari, a koji se graniče sa Trgom šabačkih žrtava od Ulice cara Dušana pa 60 metara u dubinu. Ranije je ovim nepokretnostima raspolagao grad Šabac.

Sa trgom, takođe, među ima i velika, ali zapuštena parcela sa ruiniranim objektima, ukupne površine od 37,4 ara, a čiji su korisnici ili držaoci nekoliko pravnih i fizičkih lica. Za ovu parcelu Javno tužilaštvo za organizovan kriminal je 1. februara ove godine podnelo žalbu na rešenje Službe za katastar nepokretnosti u Šapcu od 12. januara iste godine, što je uredno zavedeno u registru.