Sudar Ankare i Vašingtona na Kipru

Odluka Bele kuće da ojača vojnu saradnju sa Republikom Kipar izazvala je oštra reagovanja u Ankari, koja bezrezervno stoji iza samoproglašene „turske države” na podeljenom ostrvu. SAD su sa vladom u Nikoziji potpisale „mapu puta” za razvijanje odbrambene saradnje između dve države. Vašington je povukao taj potez u okviru napora da se na ostrvu konačno pronađe zajednički jezik za nastavak posustalih pregovora dve zajednice, grčke i turske, o ponovnom ujedinjenju Kipra u skladu sa ranije usvojenim rezolucijama Ujedinjenih nacija.

„Oni (Amerikanci) ignorišu Turke i njihovu državu na ostrvu i za njih su jedini predstavnici Kipra ‒ Grci. Pozivamo SAD da zauzmu izbalansiran stav prema kiparskom pitanju”, ističu u vladi u Ankari.

Najnoviji porez Amerike otežava pronalaženje trajnog rešenja kiparskog problema. To bi moglo da ugrozi i stabilnost regiona. Turska će nastaviti da garantuje bezbednost i prosperitet Turaka na Kipru pod svim uslovima, rečeno je ovim povodom u ministarstvima odrane i spoljnih poslova u Ankari.

 Ovaj potez Vašingtona usledio je, očigledno ne slučajno, samo nekoliko dana posle izjave predsednika sampoproglašene Turske Republike Severni Kipar (TRSK), Ersina Tatara, u kojoj se založio za dalje prisustvo turskih vojnika na severu ostrva. Prema pisanju medija, Ankara sada tamo ima više od 30.000 askera. Republika Kipar duže vreme traži demilitarizaciju ostrva, ali u turskoj vladi za to neće da čuju.

Lider kiparskih Turaka, Tatar, kritikovao je nedavno „južni Kipar” (kako Turci nazivaju Republiku Kipar iako je ona član Ujedinjenih nacija i Evropske unije) da je dozvolio da Velika Britanija zloupotrebljava dve svoje vojne baze koje ima na mediteranskom ostrvu za pružanje pomoći režimu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u borbama protiv Pelestinaca u Gazi. „Turski narod nikada ne bi dozvolio takve akcije”, rekao je on.

Kipar je podeljen posle turske vojne intervencije na ostrvu pre pet decenija, 20. jula 1974. godine, kada su njeni vojnici okupirali više od trećine severnog dela ostrva. Na taj način oni su, kako je rečeno, „zaštitili” tamošnje muslimane od progona Grka, pošto je hunta u Atini navodno planirala da pripoji to mediteransko ostrvo Grčkoj. Sudbina mnogih Grka koji su živeli na severu ostrva još uvek nije do kraja razjašnjena, dok su njihovu imovinu zaposeli muslimani uključujući i koloniste koji su posle vojne intervencije stigli iz Anadolije, tvrde u Nikoziji.

Turci su u međuvremenu proglasili svoju državu koju je do sada priznala samo Ankara. Istovremeno, Republika Kipar je punopravni član UN, a od 2004. godine i EU, dok su Turci na severu ostrva ostali izolovani i uglavnom preživljavaju od pomoći koju dobijaju od vlade u Ankari. Pregovori o ponovnom ujedinjenju ostrva dve zajednice, turske i grčke, koji su godinama vođeni pod pokroviteljstvom svetske organizacije, pre pet godina zapali su u ćorsokak iz koga se u ovom trenutku ne vidi izlaz. I pored više pokušaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, turska strana odbija da ponovo sedne za isti sto.

„Međunarodna zajednica ne može da nas natera da radimo nešto što više ne želimo, da traćimo vreme u jalovim pregovorima. Mi doduše možemo da pregovaramo sa Grcima, ali samo o stvaranju dve ravnopravne države ‒ turske i grčke. To je sada naša politika posle višegodišnjih jalovih razgovora o ponovnom ujedinjenju Kipra”, ističe predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji je u julu u znak podrške tamošnjoj braći muslimanima prisustvovao svečanosti koja je na severu ostrva održana povodom 50. godišnjice „oslobođenja” turskog dela ostrva. Grci su istog dana obeležili dan okupacije dela Kipra od strane Ankare.