Fudbal

Sa stanovišta neženje, žene i fudbal su dve najvažnije sporedne stvari na svetu. Može da se živi bez njih, ali je takav život besmislen.

Nekada sam išao na sve Zvezdine utakmice. Imam čak i busen trave sa Marakane posle legendarne utakmice polufinala protiv Bajerna pred Bari. Prečka je otišla u Knin, delegatska stolica kod Rej Luke u podrum, a busen iz šesnaesterca ispod severne tribine u moj kućni fudbalski muzej od jednog eksponata.

U poslednje vreme fudbal gledam samo na televiziji. I žene, na žalost.

Te nedelje ritam je bio žestok: u utorak i sredu sam gledao Ligu šampiona, u četvrtak Ligu UEFA, u petak uveče nemačku Cvajtu, pa Bundesligu. Subota mi je počela sa Rusima, nastavila sa Englezima i Holanđanima, pa Real i Barsa. U nedelju sam mazohistički uživao u utakmici dunstera iz naše lige, pa onda kombinovan prenos Italijana i Engleza, dok sam iz francuske lige pratio samo rezultate.

Kada je shvatila da ćemo ostati bez provijanata, moja tadašnja verenica je viknula:

- Murinjo, trk na pijacu!

To umalo nije okončalo njenu svetlu budućnost sa mnom, ali sam gunđajući što propuštam čitavo poluvreme ipak uzeo cegere i vinuo se put vidikovačke pijace.

Tamo nisam sreo nikog od svojih drugara, jer svi koji su držali do sebe u to vreme gledali su makar jedan od sedam derbija koji su se u tom trenutku prenosili na nekom od TV kanala.

Kada sam se vratio, moja tadašnja verenica mi je rekla:

- Imam neke karte za pozorište. Mogli bi sutra da odemo!

- Nemoj, molim te. Sutra se igra Karling kup, a znaš da ja to ne propuštam. Izvini, ali to su Svonsi i Grimzbi...

- Ja idem, a ti kako hoćeš!

- S kim ćeš? -upitah.

- Naći ću nekog fudbalera!

- He, he! – nasmejao sam se računajući na njenu duhovitost.

U ponedeljak je bila odlična utakmica, a zatim u utorak i sredu Liga šampiona, pa Liga UEFA...

Da mi se ne bi desio peh od prošlog vikenda, za nedelju sam se dogovorio sa mojim drugom Nešom zvanim Sestrić da kod njega gledamo fudbalski maraton. U neko doba meni je ipak proradila savest. Izvinio sam se Sestriću i preko pijace se uputio u svoj dom. A tamo me je čekalo iznenađenje. U mom krevetu pored moje tadašnje verenice ležalo je nešto dlakavo što je ličilo na čoveka. Umesto što su išli u Panamu, producenti «Survajvora» mogli su komotno svoj rialiti šou da snime na njemu.

- Ko ti je ovaj Jeti? – upitah besno.

- Pazi kako se izražavaš! Ovo je levi bek i kapiten FK Žarkovo.

Umalo da mi se fudbal ogadi zbog fudbalera. I zbog dlaka.

On je otišao odmah, a ona tek u utorak. Na vreme, pred Ligu šampiona.