Samo nauka treba da govori o jadaritu

Javnost u Srbiji „bombardovana” je pričama o jadaritu i litijumu, društvene mreže postale su mesta za svakojake „stručnjake” koji se javljaju iz mračnih ćoškova svojih domova sakriveni najčešće lažnim imenima lansirajući apokaliptičke i horor priče. Priča se i na protestima. O toj temi najviše se oglašavaju oni koji o tome najmanje znaju. Što strašnija priča, izmišljotina, ogoljena dezinformacija – to bolje.

Umesto te zaglušujuće buke praćene pretnjama vlasti „paklom kad se vrate s holideja” treba spustiti loptu i sačekati reč nauke. Samo će ona dati pravi odgovor hoće li se nešto raditi (rudariti) u vezi s litijumom ili ne. Isključivo eminentni znalci iz Srbije i inostranstva, eksperti za rudarstvo i geologiju, mogu da budu oni kojima se veruje i bez čijeg blagoslova nema ništa od projekta koji i pod najboljim i najbezbednijim uslovima (ako se to utvrdi) neće krenuti za najmanje dva godine. Ko bi bio lud da ubija sebe, svoju decu… ako bi se odlučio da, uprkos upozorenjima tih ljudi stručnih za rudarstvo i geologiju, krene u projekat? Rado bih im se pridružio u otporu ako bi se nauka ignorisala.

Da se rudarenje litijuma ne pominje samo u Srbiji ukazuju neki zvaničnici. Nemačka državna sekretarka u Ministarstvu privrede i klimatske akcije Fransiska Brantner, inače istaknuta članica Zelenih (Srbiji ni malo nenaklonjena, prim. autora), kaže za Bi-Bi-Si na srpskom da se u Nemačkoj radi na projektu rudarenja litijuma u Saksoniji i „u mom regionu basena reke Rajne” i da nadležno ministarstvo „pomaže finansijski projekat ispitivanja i testiranja”. „Trenutno radimo na otvaranju rudnika litijuma u Kornvolu, prelepom i ekološki veoma osetljivom delu na jugozapadu Engleske, kaže Edvard Ferguson, britanski ambasador u Beogradu. Dodaje da se slični projekti „realizuju u Francuskoj, Finskoj, Nemačkoj i drugde u Evropi i svetu”. Upozorava da treba raditi na tome da autentični ekološki rizici i primedbe ne budu „zamagljeni i zakomplikovani široko rasprostranjenim lažnim tvrdnjama i dezinformacijama”.

Novinarka Mirjana Čekerevac u tekstu „Ko je šta čuo i naučio iz razgovora u Malom Zvorniku” (16. avgust) pokazala je kako se neutralno, ali novinarski odgovorno i objektivno, saopštavaju činjenice sa događaja koji je prenosila televizija. Citiraju se svi akteri. „Posle četiri sata teškog razgovora predsednik Vučić je sasvim sigurno nešto naučio, građani – možda, ali Vučićevi politički protivnici, sudeći po reakcijama, ni ovog puta nisu hteli da nauče ništa.” Novinarka konstatuje da je svako ko je gledao i slušao, pod uslovom da nije ostrašćeni navijač bilo koje strane, mogao da vidi da dr Sanji Sakan nije bilo nimalo prijatno dok je predstavljala naučni rad koji je, kako je rekla, uradila s grupom kolega iz Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjerstvo životne sredine. Nije joj bilo prijatno, ne zato što sumnja u ono što govori ili zbog straha od Vučića, već zbog toga šta će reći njeni istomišljenici i saborci. I to se jasno videlo iz njenog odgovora na Vučićev poziv njoj i njenom suprugu da budu deo stručnog tima koji će se baviti litijumom i uticajem na životnu sredinu. Predsednik je rekao da o tome što ona priča ne zna ništa, ali da „više veruje njoj nego ’Rio Tintu’ i da će biti onako kako ona odluči, pozvavši ceo njen tim”. Sakanova nije rekla da će razmisliti, već da ima svog šefa, pa tim, grupu...

Vredne su pažnje i reči gospođe iz zadnjeg reda (shvatio sam da je prognana iz Knina) koja je bez ikakvog filozofiranja pitala ima li razloga da strahuje za zdravlje sve četvoro dece. Ljudsko, majčinsko, roditeljsko pitanje, ili bolje reći – briga. Ničeg političkog ni politikantskog u tome.

Šteta je što su izbegli da dođu i direktno pred TV kamerama svašta kažu predsedniku baš oni najgrlatiji...

Da ipak sve ovo nema veze s litijumom stigla je i zvanična potvrda. Američki profesor i bivši diplomata Danijel Server naglasio je za podgoričku „Pobjedu” da su „ekološki protesti važan činilac u  pokušajima da se smeni predsednik Srbije”. Izjava Servera, inače, albanskog lobiste i ličnog prijatelja Kurtija, dolazi u trenutku kad je Ministarstvo spoljnih poslova Kine objavilo izveštaj o subverzivnom delovanju kojim SAD pokušavaju da destabilizuju i smene rukovodstvo zemalja koje ne slede političku agendu Vašingtona. U izveštaju se pominje i Srbija, Kinezi otkrivaju da su Amerikanci preko Nacionalne zadužbine za demokratiju stvorile mrežu političkih, društvenih, medijskih i NVO organizacija koje su stajale iza prošlogodišnjih protesta sa ciljem promene vlasti u Srbiji.

Treba dodati da je jedan profesor iz Proglasa na N1 rekao da „nema problema s litijumom – da smenimo Vučića, a onda da se rudari”. A stranački prvak Ponoš je na N1 rekao: „Ako rudarenje litijuma počne dok je na vlasti Vučić, nikad nećemo moći da ga uklonimo”.

Bilo kako bilo, sačekajmo šta će reći nauka.

Dragiša Petrović,
novinar u penziji Radio Beograda 1, Kragujevac