Ataturk bez maske

Specijalno za „Politiku“
Istanbul, novembra – Trebalo je da protekne tačno 70 godina pa da neko smogne snage da „najvećeg sina Turske” prikaže kao običnog čoveka, sa vrlinama, ali i sa mnogim manama. Maska je prvi put skinuta s njegove statue, koja namernika čim stigne u Istanbul, kao senka, prati na svakom koraku: na samom aerodromu koji nosi njegovo ime, na ulicama i trgovima, školama i kasarnama, prodavnicama. Ama baš svuda.

„Želeo sam da prikažem mnogo humanije lice Ataturka nego što su nas o njemu učili u školama i dok smo služili vojsku. Film inače nema zvanične dimenzije i poruke“, objašnjava poznati turski novinar Džan Dundar,autor dokumentarca „Mustafa” koji je od prvog dana izazvao veliko interesovanje,ali i oprečna reagovanja. Jedni mu iz sve snage aplaudiraju, drugi mu zvižde. Sve zavisi od toga ko gde stoji na političkoj bini Turske.

Pionirski poduhvat novinara

Naslov filma nije slučajan. Mustafa (Kemal) se ovog puta okrenuo protiv Ataturka(oca Turaka)– protiv nadimka koji mu je pridodat kada je postao slavan– pokušavajući da već jednom izađe iz njegove senke, da pokaže svoje obično, ljudsko lice. Niko ne spori Ataturku da je bio veliki reformator, da je dao pravo glasa ženama pre mnogih zapadnoevropskih zemalja, uveo latinično pismo, skinuo fesove i feredže...Ali „Mustafa“hoće i da objasni da je on bio i običan čovek, sa manama i vrlinama,a ne samo spomenik.

Ovo je prvi, pionirski poduhvat.Novinar Dundar je došao do dosad neprikazanih crno-belih fotografija, pisama i drugih dokumenata, autentičnih kazivanja, i sve to složio u priču o Ataturkovom životopisu. Film je potvrdio ono o čemu se i ranije govorilo, ali upola glasa: on je bio „bolesno” ambiciozan, alkoholičar i strastan pušač, čovek koji je pravio greške,često bio frustriran zbog sporog razvoja zemlje... plašio se mraka. U vreme bitke za Dardanele pisao je ljubavna pisma(mada neki dovode u pitanje njegovu sklonost prema ženama), a pod bremenom godina i pića povukao se u sebe, tonuo u usamljenost. Umro je 10. novembra 1938, u 58. godini, od ciroze jetre koju mu je pojela rakija.

Oni koji su dosad u Ataturku tražili i nalazili samo boga ne mogu da se pomire sa ovim otkrićima. Ti bi i dalje da mu samo glancaju bistu, kao da je vreme stalo.Već se govori o „međunarodnoj zaveri da se diskredituje Turska”.Ustoličene sekularne strukture braneći Ataturka, u stvari, pokušavaju da sačuvaju svoje udobne fotelje u kojima se baškare decenijama.

„Ne gledajte film, sprečite druge da idu u bioskop i, što je najvažnije, ne dozvolite deci da vide ponižavanje Ataturka. Ovo je proizvod napora da se Ataturk ocrni u očima turskog naroda”, napisao je komentator prosekularističkog lista „Vatan”.

Prema izveštajima lokalnih medija, pojedine škole su –zbunjene ovom polemikom– već otkazale kolektivni odlazak u bioskope u kojima se prikazuje sporni dokumentarac.

Uznemireni nacionalisti

Ekstremni nacionalisti kažu da neće oprostiti novinaru Dundaru što se drznuo da „ponizi Ataturka”. Njima u filmu smeta–ne samo opšta slika i poruka– nego i pojedinosti, koje mnogi u početku nisu ni zapazili. Nezadovoljni su što je „otac nacije” prikazan kao rastom nizak čovek, iako je on takav bio. Deo filma je sniman u Solunu, gde je Ataturk i ugledao svet u vreme Otomanske imperije. Njega u tom delu dokumentarca „igra” jedan grčki dečak,što je razbesnelo one koji su se samoproglasili za naslednike testamenta Mustafe Kemala.Oni bi, kada bi mogli, da sude novinaru Dundaru, pošto je navodno ugrozio nacionalni identitet Turske. „Hvala Alahu, ta vremena su ostala za nama”, kažu oni razložniji.

U ovoj halabuci najbolje je, čini se, reagovao Mehmet Ali Birand, legenda turskog novinarstva, čiju reč vole da čuju i vodeći političari.„Ja volim Mustafu (Kemala Ataturka)– koga nam je prikazao kolega Dundar,sa njegovim ljubavnim aferama...strahom od mraka– više od njegovih statua.”

Iako se film prikazuje samo nekoliko dana, pala je i prva tužba.Ona je stigla od strane odakle se najmanje očekivalo: podnela su je dva udruženja koja se bore protiv pušenja.„Ovo je najveća propaganda cigareta u istoriji Turske, što je protivno zakonu. Ataturk je simbol za mlade koji ga slepo slede”, upozoravaju u tim udruženjima kojima je zasmetalo što u mnogim scenama filma Mustafa Kemal „puši kao Turčin”.