Sednice sudova uživo na televiziji i putem društvenih mreža

Sednice vrhovnih sudova u Brazilu i Meksiku prenose se uživo, ne samo preko televizije već i putem društvenih mreža, rečeno je na međunarodnom simpozijumu koji je prošle nedelje održan u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, gde su pravnici iz Srbije, Brazila i Nemačke razgovarali o izazovima pravosuđa u digitalnoj eri.

Za organizaciju ove zanimljive konferencije odgovorna je naša sagovornica –profesorka dr Fernanda Fernandez Jankov, koja je doktorirala međunarodno krivično pravo na Federalnom univerzitetu u Parani, Brazil. Studirala je kao stipendista u Kembridžu, a trenutno priprema postdoktorat na Univerzitetu u Sao Paulu.

Srbija je njena druga zemlja, a ona je dugogodišnji saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu i Sao Paulu. Na konferenciju u Beogradu dovela je profesore prava iz Brazila i Nemačke, koji su objasnili stručnoj javnosti da je brzi tehnološki napredak otvorio nove mogućnosti, poput upotrebe veštačke inteligencije u upravljanju sudskim predmetima i pomoći u pripremi sudskih odluka.

–U Brazilu digitalni alati se koriste, kako u upravljanju pravosuđem, tako i u pripremi odluka, pa čak i u komunikaciji između pravosuđa i društva, u procesu koji obuhvata pokušaje, greške i uspehe. Ovaj proces je započeo 2006. i doživeo je veliki zamah tokom pandemije, kada su sudije morale da rade na daljinu, skoro puno radno vreme. Saslušanja, komunikacija sa advokatima, sudske sednice – sve je prešlo na ekrane računara, pa čak i

pametnih telefona, a ponekad uz istovremeno emitovanje na društvenim mrežama – kaže u razgovoru za „Politiku” profesorka Fernanda Fernandez Jankov.

Ističe da Brazil ima pravosudni sistem ogromnih razmera – više od 18.200 sudija, raspoređenih širom teritorije u više od 15.000 jedinica. Samo u 2023. vode se skoro 84 miliona sudskih predmeta, od kojih je nešto manje od 35 miliona započelo 2023, a gotovo 34 miliona slučaja su već presuđena. Brojke su impresivne, čak i kada se uzme u obzir velika teritorijalna površina i populacija Brazila, koja broji više od 212 miliona ljudi.

– Promene u brazilskom Ustavu 2005, kao i u zakonodavstvu 2006, omogućile su korišćenje elektronskih tehnologija u sudskim procesima, dok je 2018. uvedeno i opšte zakonodavstvo o zaštiti podataka. Godine 2020. brazilski Nacionalni savet pravosuđa je regulisao korišćenje veštačke inteligencije, omogućavajući da se ovaj alat koristi od strane sudija i njihovih saradnika, tako da mogu čak i da koriste, na primer, čet GPT za istraživanje sudskih presedana i čak za izradu nacrta sudskih odluka, naročito u milionima ponavljajućih slučajeva koji tamo postoje. U stvari, od implementacije elektronskog procesa u Brazilu, više od 253 miliona slučaja je obrađeno u ovom formatu u brazilskom pravosuđu. Trenutno postoji više od 140 projekata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji širom brazilskog pravosuđa, neki čak i u njihovom Vrhovnom sudu i visokim sudovima – objasnila je profesorka Fernanda Fernandez Jankov.

Početkom septembra, Savezni vrhovni sud Brazila potvrdio je odluku da blokira društvenu mrežu „Iks” u celoj zemlji. U isto vreme, na simpozijumu u Beogradu, 12. septembra, pomenuto je da šest od 11 sudija najvišeg suda u Brazilu imaju naloge na ovoj društvenoj mreži, a najmanje dvojica od njih imaju više od milion pratilaca.

– Uskoro ćemo u Brazilu imati raspravu na nacionalnom nivou o tome kako pravno regulisati problem lažnih vesti na društvenim mrežama. Naš problem je što je sve otišlo predaleko, i kada se to dogodi, ne može se vratiti u prvobitno stanje. U Brazilu se sudski procesi prenose uživo na društvenim mrežama i televiziji. Zamislite da javnost gleda lekarsku komisiju u bolnici kako donosi odluke o lečenju pacijenta. Međutim, gledaoci nisu lekari i ne mogu to proceniti sa stručne strane. Isti problem se javlja kada je pravosuđe potpuno otvoreno za javnost, koja gleda kako sud donosi presude i odlučuje o pravima ljudi. To je zanimljivo za javnost, ali većina gledalaca nisu pravnici, već laici – objašnjava naša sagovornica.

Kako kaže, u Brazilu je došlo do fenomena koji se može nazvati „emocionalizacijom pravosuđa”.

– Imamo veoma zanimljivo istraživanje koje je sproveo dr Rodrigo Kadore sa Univerziteta u Frajburgu, o strategijama institucionalne komunikacije ustavnih sudova i vrhovnih sudova. Širom sveta, ovi sudovi trenutno pokušavaju da pronađu načine kako da jasnije i efikasnije komuniciraju sa javnošću. U Sjedinjenim Američkim Državama mnoge sudije se pojavljuju u televizijskim emisijama, učestvuju u intervjuima sa voditeljima u studiju i otvoreno govore o presudama. U Brazilu i Meksiku postoje prenosi uživo sa sesija Vrhovnog suda. Takođe, usled dinamike „emocionalizacije” publika je sve više zainteresovana za ovaj tip sadržaja – kaže dr Fernanda Fernandez Jankov.

Postoje, kako je rekla, različiti modeli ustavne komunikacije koji su u funkciji. Jedan od njih je onaj koji se praktikuje u Nemačkoj, na primer, gde nema pristupa procesu odlučivanja Ustavnog suda, koji se odvija pod velom tajnosti. S druge strane, u Brazilu postoji velika otvorenost prema medijima i javnosti.

Primetila je da se u Srbiji su•enja ne prenose putem televizije, ali su otvorena za javnost i medijsko izveštavanje, pri čemu tabloidna štampa obra•uje te informacije na različite načine.

– U tom smislu, Srbija je sada u vrlo dobroj poziciji, jer može da uči na iskustvima drugih zemalja. Globalne debate o digitalizaciji, elektronskom procesu i korišćenju različitih tehnoloških alata i strategija komunikacije služe kao pokazatelj o tome kako pronaći pravi balans. Sada kada Srbija sara•uje sa Brazilom, vaši stručnjaci mogu videti naša iskustva. Ljudi u Brazilu su vrlo otvoreni za to da vaše sudije do•u i vide kako stvari funkcionišu kod nas. Naše iskustvo, sa greškama i uspesima, može biti vodič ka najboljem rešenju – kaže dr Fernanda Fernandez Jankov.

Na konferenciji u Rektoratu Univerziteta u Beogradu učestvovale su i federalne sudije iz Brazila, lično i onlajn, kao članovi Udruženja federalnih sudija Brazila, a predstavljao ih je njihov potpredsednik Alesandro Diaferija. U radu konferencije učestvovale su i sudije i tužioci iz Srbije, među kojima i predstavnici našeg Ustavnog i Vrhovnog suda, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i studenti i istraživači iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu.

Ljubav je dovela u Srbiju

Kada su je pitali kako je započela svoju saradnju sa naučnicima u Srbiji, profesorka Fernanda Fernandez Jankov je odgovorila: „To je duga priča. Zaljubila sam se.” Njen suprug, prof. dr Mirko Jankov, srpski specijalista za oftalmologiju, doktorirao je na Federalnom univerzitetu u Sao Paulu u Brazilu.

U našem braku bilo je mesta i za moj doktorat i za doktorat mog supruga, tako da je Srbija moja zemlja, a Brazil je njegova zemlja – kaže prof. dr Fernanda Fernandez Jankov. Ona je i počasni član Instituta za uporedno pravo u Beogradu, gde joj je mentor bio pokojni dr Jovan Ćirić, dugogodišnji direktor tog instituta.