Šljiva, lekovito voće

Radi poboljšanja zdravlja, jačanja imuniteta, očuvanja vitalnosti, ali i produženja životnog veka, medicinski stručnjaci i nutricionisti preporučuju i mladima i starima da u svakodnevnoj ishrani što češće koriste i raznovrsno voće. Među najzdravije se ubraja naša domaća šljiva, bilo u svežem ili sušenom stanju. Njena lekovita svojstva bila su uočena u našem narodu od davnina, a u novije vreme to su potvrdila i brojna naučna istraživanja i saznanja. Tako je ustanovljeno da su ovi plavi ukusni plodovi bogati antioksidansima koji sprečavaju slobodne radikale da izazivaju ozbiljna oboljenja. Takođe, prava su riznica vitamina C, K, A i čitavog kompleksa vitamina B, a sadrže i za funkcionisanje čovečjeg organizma važne minerale – kalijum, magnezijum, kalcijum, mangan, fosfor, gvožđe.

Zahvaljujući blagotvornom sadržaju plodova šljive, njihovim konzumiranjem stimuliše se varenje hrane, olakšava probava i otklanjaju problemi sa zatvorom. Takođe se štiti srce regulisanjem visokog krvnog pritiska uz pomoć minerala, a utiče se i na smanjenje nivoa holesterola, triglicerida, kao i šećera u krvi. Isto tako, povoljno se deluje na gustinu kostiju, čime se predupređuje pojava osteoporoze, poboljšava se pamćenje i pomaže zdravlje očiju.

Povod za ovo podsećanje na hranljive i zdravstvene vrednosti ovih blagodatnih plodova je sadašnja puna sezona njihovog zrenja i berbe, pa možda može da bude od koristi. Inače, naša zemlja je najveći proizvođač šljiva u Evropi i treća u svetu – iza Kine i Indije. Tako će, verovatno, i ove godine sa desetina hiljada stabala iz naših šljivika biti ubrano nekoliko stotina hiljada tona stenlejki, čačanki, požegača i drugih poznatih domaćih sorti. Deo će se izvesti, ponajviše u Rusiju i arapske zemlje, a uskoro i Kinu, dok će drugi otići u fabrike za proizvodnju džema, marmelade, pekmeza, kompota i sokova. A preostali, ponajveći deo ovog dragocenog voća, završiće, nadamo se, većinom na našim trpezama, a ne u buradima za rakiju.

Sveta Jokić,
Beograd