Loše je počelo

U istoriji Crvene zvezde nije se dogodilo da izbornu skupštinu na kojoj je biran novi prvi čovek velikog kluba umesto svečane atmosfere, primerene značaju trenutka i važnosti događaja, obeleže ljudi u crnim uniformama angažovani kao obezbeđenje sa uputstvom kome treba da dozvole pristup skupu, a kome ne, bokseri koji sprečavaju ulazak nepoželjnima, telefonski pozivi nekadašnjim istaknutim igračima „crveno - belih” da ne dolaze i , kako su mnogi mediji objavili, cirkuska atmosfera više primerena nekom seoskom klubu nego nekadašnjem prvaku Evrope. Umesto da na demokratski način izaberu novog predsednika, ljudi u Crvenoj zvezdi samo su pokazali da nisu dorasli ni situaciji, ni odgovornosti koja je neophodna da bi se u okolnostima kakve su danas vodio veliki klub. Epilog neslavne skupštine je da je Den Tana, nekadašnji Dobrivoje Tanasijević, novi predsednik našeg najpopularnijeg kluba. Na ovoj funkciji nasledio je plejadu fudbalskih velikana i upisaće svoje ime u istoriju. Izabran je na sednici Skupštine koja će takođe biti upisana u istoriju…

Umesto da to veče na našem najvećem stadionu bude najava prekretnice u radu kluba, raskid sa vremenom koje su obeležili loši rezultati na domaćem i evropskom planu kao nikad u dugogodišnjoj istoriji, suočavanje sa teškom finansijskom situacijom i najavom boljih dana, na kraju i dokaz da postoje zdrave snage i ljudi svesni velike odgovornosti, dogodila se velika bruka i sramota. A to se moglo naslutiti mnogo ranije, već sa najavom kandidature dvojice pretendenata za najvišu funkciju u klubu i svemu što se potom, tokom izborne „kampanje” događalo.

Umesto da se mirno i bez medijske halabuke pripreme važni izbori, bili smo svedoci mnogobrojnih prepucavanja, zvanih i nezvanih, pozvanih i nepozvanih, najavljujući tako svojevrsni obračun dve struje, obeležen ružnim rečima i uvredama.

I upravo to se i dogodilo. Aktuelna uprava, koja je organizovala izbore, insistirala je na svojoj varijanti ne dozvolivši drugoj strani da izađe za govornicu i iznese svoje predloge. Nadglasavanje, vika, otimanje mikrofona, pretnje preduzimanjem „adekvatnih mera”, scene su dosad neviđenje na ovakvim skupovima u Crvenoj zvezdi koja je decenijama važila za stabilan kolektiv u kome je interes kluba uvek bio ispred svakog drugog, ličnog ili grupnog, svejedno.

Da li, posle svega što se dogodilo u četvrtak uveče, iko može da poveruje da je ovim izborom završena jedna nevesela etapa i da su prevaziđene podele koje su i do sada bile jedan od glavnih uzroka posrtanja nekadašnjeg velikana našeg sporta i, kako mnogi vole da kažu, jedne od „ikona nacije”. Da su ovim stvoreni preduslovi za dalji normalan rad i napredak našeg najuspešnijeg kluba?

Teško je u to poverovati dok Crvena zvezda ima takozvane finansijere koji samo pozajmljuju novac, što znači da finansiranje kluba nije stabilno, niti regulisano bilo kakvim dugoročnim ugovorima, sponzorstvima i sličnim, uobičajenim aranžmanima u meri u kojoj je to moguće, dostupni javnosti. Dok od volje pojedinaca sve zavisi, u Crvenoj zvezdi, jasno je to, moraće da se radi „kako gazda kaže”. Da li je to ono što se želelo?

Umesto da stavi tačku na jedan neuspešni period, sva je prilika da će se glavni problemi tek otvoriti.