Lista ukrajinskih nacista prebeglih u Kanadu ostaje tajna

Specijalno za „Politiku”
Toronto ‒ Nakon gotovo četiri decenije ponovo su aktuelizovani zahtevi za objavljivanje liste 900 ukrajinskih nacističkih ratnih zločinaca koji su se nakon Drugog svetskog rata sklonili u Kanadu. Ova lista, deo izveštaja iz 1986. godine, koji je sastavila Dešenova komisija, sada je predmet žestokih rasprava. Ukrajinski kanadski kongres, krovna organizacija ukrajinskih emigranata i deo ovdašnje političke elite protivi se objavljivanju liste, jer bi to, kako kažu, „pomoglo ruskoj propagandi” protiv Ukrajine.

Ljudi koji su preživeli Holokaust i jevrejske organizacije, poput „B’nai Brith Kanada” i „Centar Simon Vizental” zahtevaju punu transparentnost. Oni ističu da je etički ispravno otkriti istinu o ratnim zločincima koji su decenijama živeli u miru u Kanadi. Per Andre Radling, istoričar sa Univerziteta „Lund”, takođe se zalaže za objavljivanje imena, navodeći da bi to bila moralna obaveza Kanade prema potomcima žrtava nacističkih zločina. Kao i da bi to bilo „pravično i etički ispravno”.

Godine 1986, komisija Dešen, koju je sedamdesetih godina prošlog veka osnovao ondašnji kanadski premijer Brajan Malruni, identifikovala je oko 900 nacističkih ratnih zločinaca u Kanadi.

Odluka kanadskih vlasti da ni sada ne objave njihova imena izazvala je burne reakcije. „Centar Simon Vizental”, predvođen Žemom Kirzner-Robertsom, kritikovao je vladu zbog odlaganja objavljivanja ove liste, ističući etičku obavezu za transparentnost.

Pritisci za objavljivanje imena nacista postali su intenzivniji posle septembra 2023. godine, kada je došlo do međunarodnog skandala tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Kanadi. Tada je Jaroslav Hunka, 99-godišnji veteran Ukrajinske Vafen-SS divizije, dobio ovacije u kanadskom parlamentu. Nakon otkrića da je Hunka služio u nacističkoj jedinici, predsednik parlamenta Entoni Rota je podneo ostavku, a premijer Džastin Trudo se izvinio zbog incidenta.

Ovaj događaj podstakao je akademske i političke debate o ulozi ukrajinskih nacističkih saradnika u Drugom svetskom ratu, posebno pripadnika SS divizije „Galicija”, od kojih su mnogi emigrirali u Kanadu nakon rata. Ruski predsednik Vladimir Putin je 2022. godine tvrdio da invazija na Ukrajinu ima cilj „denacifikaciju” ukrajinskog rukovodstva, što je dodatno zakomplikovalo geopolitički kontekst.

Državna agencija „Biblioteka i arhiv Kanade” je tokom juna i jula ove godine konsultovala jednu grupu organizacija i pojedinaca kako bi donela odluku o objavljivanju liste. Među konsultovanim su bili i članovi ukrajinske zajednice u Kanadi, ali nisu uključeni oni koji su preživeli Holokaust, niti stručnjaci za Holokaust, što je izazvalo oštre kritike.

„Ukrajinski kanadski kongres” najavio je da će pokrenuti sudski postupak kako bi sprečio objavljivanje liste. Organizacija prikuplja sredstva za pravnu borbu, pokušavajući da obezbedi 150.000 dolara za troškove pravnog izazova na federalnom sudu.

Dok se Kanada suočava sa pritiscima protivnika i zagovornika objavljivanja liste, odluka o tome da li će se ona objaviti ostaje na čekanju, a pitanje nacističkih ratnih zločinaca i dalje je izvor dubokih političkih i etičkih rasprava i podela.