Najbogatiji Gruzin na čelu liste vladajuće stranke

Mesec dana uoči parlamentarnih izbora u Gruziji, koji će odlučiti o budućnosti ove kavkaske republike, i vlast i opozicija nastoje da zadaju jedna drugoj ,,završni udarac” i privuku birače na svoju stranu. Suočena sa opasnostima organizovanja novog ,,Majdana” i državnog udara, osnivač i počasni predsednik vladajuće partije Gruzijski san Bidzina Ivanišvili odlučio je, uz saglasnost članova rukovodstva, da lično stane na čelo izborne liste. To će biti prvi put da listu vladajuće partije na izborima koji su zakazani za 26. oktobar predvodi Ivanišvili. Aktuelni premijer, Iraklij Kobahidze, biće drugi na toj listi, na kojoj će se naći i lideri nekoliko drugih manje značajnih partija koje dele slične političke poglede sa partijom Gruzijski san.

Odluka da Ivanišvili bude na čelu izborne liste nije slučajna. Ovaj 68-godišnji biznismen i političar uživa poverenje i simpatije među biračima. Ne vuče nikakve repove iz prošlosti i patriotski je orijentisan. Njegov imetak procenjuje se na 4,9 milijardi dolara, a stekao ga je posle privatizacije, rukovodeći velikim industrijskim firmama, čiji je sada i vlasnik. Najbogatiji je Gruzin, pa se u javnosti ocenjuje da mu političko angažovanje neće služiti kao argumenat za jačanje uticaja u društvu i lično bogaćenje.

Lideri Gruzijskog sna očekuju da će njihova partija održati ubedljivu pobedu, a da će opozicija na izborima doživeti pravi debakl. Predsednik frakcije te partije u nacionalnom parlamentu Mamuka Mdinaradze, predviđa da, ukoliko ne bude mešanja sa strane, čitava opozicija neće osvojiti više od 10 odsto glasova. „Ja vam garantujem da ako se niko sa strane ne bude mešao, neke opozicione partije neće preći ni cenzus potreban za ulazak u parlament”, kaže Mdinaradze.

Da bi još više ojačala svoj položaj i privukla što veći broj glasača, partija je preduzela i jedan neočekivan korak. Predložila je da se pravoslavlje proglasi državnom religijom, ali to nije naišlo na željenu podršku u javnosti niti u crkvenim krugovima. Očekuje se da će svoj konačan politički program Gruzijski san objaviti početkom oktobra.

Međutim, predsednica države Salome Zurabišvili, poznata po svojoj prozapadnoj orijentaciji, veruje u pobedu opozicije. Ona tvrdi da vladajuća partija ne samo da neće osvojiti apsolutnu većinu nego da neće dostići ni 25 odsto glasova. A opozicione partije, „objedinjene oko evropske ideje”, kako ona kaže, mogu osvojiti čak 50 ili 60 odsto glasova, što nezavisni analitičari smatraju apsolutno nerealnim. Ona je u intervjuu za „Figaro” odbila da odgovori na pitanje da li se posle objavljivanja rezultata glasanja mogu očekivati nemiri.

Izgleda da odgovor na to pitanje zna ruska Spoljna obaveštajna služba. Prema pisanju moskovskih medija, izvori ove službe saznaju da Vašington namerava da omete Gruzijski san da pobedi na izborima. Isti izvori tvrde da američke vlasti nameravaju da u tom cilju iskoriste međunarodni Biro za demokratske institucije i prava čoveka. Po tom scenariju, desetak ili dvadesetak dana uoči izbora, dotični biro bi trebalo da objavi izveštaj da u zemlji ne postoje uslovi za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora. A posle objavljivanja prvih rezultata glasanja, saopštiće se da izborni proces nije bio u skladu sa demokratskim normama i to će biti signal za početak masovnih protesta, sukoba sa policijom i pokušaja nasilnog preuzimanja vlasti, što je, navodno, u američkim službama već razrađeno. Ako bi se takav scenario realizovao, kažu analitičari, imali bismo u Gruziji novi „Majdan”, novu „obojenu revoluciju” i otvaranje južnog fronta prema Rusiji. To bi išlo u prilog zapadnim centrima, a Moskvi bi svakako zadalo nove brige i otežalo i inače krajnje eksplozivnu situaciju u sučeljavanju sa Zapadom.

Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, konstatacija aktuelnog premijera Gruzije Iraklija Kobadhidzea da predstojeći parlamentarni izbori predstavljaju jednu vrstu referenduma o pitanju rata i mira, dobija realni smisao. Prema njegovom tumačenju, Gruzija će u slučaju pobede Gruzijskog sna ostati ili slobodna demokratska zemlja koja će sama odlučivati o svojoj sudbini i svom mestu pod suncem, ili će, u slučaju pobede opozicije, biti prirepak Zapada i ponašati se na međunarodnoj sceni u skladu sa interesima Vašingtona i zapadnih centara moći. A sve to, i u jednom i u drugom slučaju, imalo bi značajan uticaj na političku situaciju u čitavom veoma osetljivom regionu Kavkaza.

bivši šef dopisništva Tanjuga iz Moskve