Pomereni redosled

Izložba umetnika Bore Iljovskog (1942–2013) pod nazivom „Bora Iljovski: Pomereni redosled” biće otvorena 23. septembra u 17 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Teodora Drajzera 21) i predstaviće deo stvaralaštva slikara, čiji je umetnički opus označavan i kao jedan od najcelovitijih i najoriginalnijih u srpskom slikarstvu druge polovine 20. i početka 21. veka. Autorka koncepcije izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB.

Na izložbi će biti zastupljeno 15 radova velikog formata iz Legata Bore Iljovskog koji je Muzej stekao na osnovu testamenta, a zbirka sadrži više od 1.000 radova na papiru (akvarela, gvaševa, crteža) i 65 ulja na platnu.

Hronološki posmatrano, dela iz Legata prate složenu liniju razvoja ovog jedinstvenog likovnog opusa, od vremena nastanka prvih ostvarenja – portreta iz 1951, preko formativno važnih dela nastalih tokom školovanja na beogradskoj Likovnoj akademiji, pa sve do zrelih ostvarenja velikih formata konstituisanih tokom osamdesetih godina i, konačno, dela nastalih u poslednjoj deceniji života.

Izborom iz Legata, na izložbi „Pomereni redosled” gde su pored ostalih predstavljena i dela „Odi-se-jada” (1990), „Posledice oštrog vetra” (1990), „Pomereni redosled” (1979), akcentovani su najviši dometi stvaralaštva Iljovskog. Legat obuhvata i stan-atelje ovog umetnika , koji će poslužiti kao mesto za rezidencijalne programe u saradnji sa međunarodnim institucijama.

Bora Iljovski rođen je 17. jula 1942. godine u mestu Drenova u blizini Florine (Egejska Makedonija) kao treće dete oca Ilije i majke Aleksandre, koju nije zapamtio. Do sedme godine živi sa babom Dimitrom i dedom Petrom u rodnom mestu, da bi nakon završetka građanskog rata u Grčkoj bio primoran, kao i većina njegovih sunarodnika, da napusti Grčku i nastavi život u drugoj zemlji.

Detinjstvo provodi kao izbeglica u Poljskoj, a 1956. definitivno dolazi u Beograd, gde nastavlja školovanje. Najpre upisuje umetničku školu u Novom Sadu, koju ubrzo napušta, da bi potom, 1961, upisao Likovnu akademiju u Beogradu. Na istoj akademiji na poslediplomskim studijama kao jedini student u klasi profesora Đorđa Bošana nastavlja školovanje koje završava 1968. godine.

U njegovoj izlagačkoj delatnosti izdvajaju se učešće na 41. Bijenalu u Veneciji 1982. gde je zajedno sa Editom Šubert i Andražom Šalamunom, u selekciji Ješe Denegrija, predstavljao jugoslovensku savremenu umetnost, kao i učešće na izložbi „U gudurama Balkana” 2003. u Kaselu, gde izlaže na poziv kustosa Renea Bloka. Dobitnik je „Politkine” nagrade za najbolju izložbu 2006. godine.

Dela Bore Iljovskog nalaze se, pored brojnih domaćih i inostranih privatnih kolekcija, u zbirkama značajnih muzeja i galerija: u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Nacionalnoj galeriji u Berlinu, Muzeju likovnih umetnosti u Budimpešti, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, Muzeju Cepter u Beogradu, kao i mnogim drugim.

Iljovski je preminuo 14. oktobra 2013. godine u Beogradu. Izložba u Legatu Čolaković će biti otvorena za posetioce do 5. novembra 2024. godine.