Škoda usporava rast

Specijalno za „Politiku”

Prag, 14.novembra – Ovih dana Škoda-auto prvi put otpušta radnike. Otkaze je dobilo oko 1.500 radnika – stranaca koji rade po ugovorima preko agencija. Među njima je najviše Poljaka, Slovaka i Ukrajinaca. Nemački koncern Folksvagen odustao je od planova da u novoj fabrici Škoda-auto u mestu Vrhlabi proizvodi novi mini-auto nazvan – „ap” – potvrđeno je iz službenog izvora Škode. U ekonomskim i političkim krugovima Češke ova odluka nemačkog vlasnika doživljava se kao udarac Škodi koja je poslednjih godina bila najstabilniji ogranak u koncernu.

Prema tvrđenjima čeških sindikalaca i političara, Folksvagen na ovaj način želi da iskoristi kapacitete koji u Nemačkoj ostaju neuposleni zbog krize koja zahvata auto-industriju u matičnoj zemlji koncerna. Iz Volfsburga se, međutim, tvrdi da je prvenstveni razlog tome nestabilnost kretanja češke valute koja pravi skokove, na gore ali i na dole, i po sedam-osam posto za dan-dva, kao i sporost pa i rezervisanost vlade u Pragu prema usvajanju evra (iako Češka više nego ijedna od novih članica EU ispunjava uslove za ulazak u evrozonu). Zbog prejake češke krune Škoda auto je za pola godine izgubio više od 100 milina evra profita (taj gubitak bio bio i veći da firma nije posegla za plaćanjem u stalnim cenama u evrima u odnosima sa svojim kooperantima svuda gde je to moguće).

Češki ministar finansija Miroslav Kalousek tvrdi, međutim, da je to samo izgovor uprave Folksvagena i da bi odluka o produkciji modela „ap” bila ista i kada bi Češka sutra uvela evro. A ministar Martin Ržiman dodaje da je odluka koncerna o modelu „ap” promenjena zato što se sve manje koriste kapaciteti Folksvagena u Nemačkoj dok se kapaciteti Škode, iako se usporava stopa rasta, koriste dosta dobro.

Posle ove odluke potpuno je neizvesna sudbina nove fabrike u Vrhlabi u kojoj se proizvode stare „oktavije” (model sa oznakom „tur”), ali će se ta proizvodnja ugasiti do 2011. U tu fabriku Škoda, koja već 10 godina sama finansira svoj razvoj, a poslednjih godina profitom reda veličina od više stotina miliona evra godišnje znatno doprinosi finansijskoj stabilnosti celog koncerna, uložila je znatna sredstva, a pomogla je i lokalna zajednica.

U međuvremenu Škoda je uvela prinudni odmor još jedne sedmice, tako da će ukupno do kraja godine zbog smanjene tražnje proizvesti oko 31.000 automobila manje od plana. U prvoj polovini ove godine Škoda je prodala 367.000 auta, to jest skoro 18 posto više nego u istom periodu lane. U drugoj polovini se, takođe, očekuje povećanje produkcije i prodaje koje će, međutim, biti osetno niže, a kontinuirane dvocifrene stope rasta ove, prošle i pretprošle godine postaju verovatno prošlost koja će se uvek pamtiti, ali teško ikad više ponoviti.

Nedavno je prvi put u svojoj istoriji Škoda-auto, jedan od najstarijih proizvođača u Evropi (automobile proizvodi od 1895), snizila osetno cene svih svojih modela u zemlji, i to odjednom. Istovremeno je najavljeno da će veoma brzo biti objavljena i sniženja cena na tržištima u svetu na kojima prodaje više od 90 posto ukupne proizvodnje.

Uprava Škode je dala nove cenovnike dilerima na predstavljanju nove, treće po redu verzije „oktavije” koja će, i pored bolje opreme, i niza drugih poboljšanja biti jeftinija za 20.000 kruna, tj. 800 evra (jedan evro vredi nešto više od 25 kruna) i koštaće s osnovnom opremom, s najslabijim benzinskim motorom, 349.000 kruna. „Rumster” je pojeftinio sa 339.000 na 299.000, „fabija” sa 249.000 na 229.000, „superb” sa 619.000 na 569.000... Nezvanično se može čuti da najveće probleme s plasmanom ima „rumster”, potom „fabija”, dok se „oktavije” i dalje dobro prodaju i čine čak više od polovine prodaje, a više nego dobro je startovao novi „superb”. Nižim cenama u zemlji Škoda želi da spreči sve rašireniju pojavu da Česi idu u Nemačku i druge okolne zemlje i tamo kupuju Škodine automobile jer su jevtinija i 15–20 posto. Prve informacije govore da su agencije koje su organizovale kupovinu auta, čak i finansiranje, u Nemačkoj ostale gotovo bez posla.

Milan Lazarević