Je­zič­ki pro­blem na dva toč­ka

Gle­dam no­vo­sad­ski Dnev­nik u 17 ča­so­va 22. av­gu­sta. Spi­ke­ri su iz­van­red­ni, za­to i vo­lim po­me­nu­ti dnev­nik. Ali, re­por­ter­ka se uklju­ču­je u emi­si­ju i, iz­me­đu osta­log, ka­že: „… po­vor­ka bi­ci­klo­va...”

Ne­mam dru­gi ko­men­tar, osim da pred­lo­žim iz­da­va­či­ma Bu­kva­ra da u ovoj knji­zi za pr­vi raz­red osnov­ne ško­le na­cr­ta­ju bi­cikl kad je reč o slo­vu B.

Ka­že se sa­mo: bi­cikl, bi­ci­kli, tri­cikl, tri­ci­kli.

U apri­lu ove go­di­ne jed­na re­por­ter­ka Be­o­grad­ske hro­ni­ke bi­la je u ra­di­o­ni­ci za po­prav­ku bi­ci­ka­la i re­kla – bi­ci­klo. A u Ju­tar­njem pro­gra­mu ču­li smo re­por­ter­ku ko­ja ka­že: „Ona će vo­zi­ti bi­ci­klu.” I u kvi­zu „Što­pe­ri­ca” ima­li smo pri­li­ku da ču­je­mo po­pu­lar­nog i sim­pa­tič­nog glum­ca-vo­di­te­lja ka­ko ka­že: „Vo­zi­te bi­ci­klu.” Čak i u Ma­lom dnev­ni­ku ču­li smo – bi­ci­klo.

Le­po je vo­zi­ti bi­cikl, so­lo ili u dru­štvu, u po­vor­ci bi­ci­ka­la…

Ali tre­ba i pra­vil­no go­vo­ri­ti. Po­zdrav svim bi­ci­kli­sti­ma, ma gde bi­li.

Lji­lja­na Ka­le­zić Bo­ka­lo­vić,

pro­fe­sor u pen­zi­ji, Groc­ka