„U istoj koži" – različitih boja

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, novembra – Komšinice Lin i Pem osećaju se vanredno ispunjenim, zato što su doprinele i promeni lične storije i američke istorije. Deljenjem izbornih letaka i upisivanjem neregistrovanih glasača, bile su u najaktivnijem delu mase koja je Baraku Obami pomogla da postane prvi crnac koji je izabran za šefa Bele kuće.

Tako su i one, belkinje, prvi put bile u prilici da agituju za finalnog predstavnika druge rase i da slave njegovu pobedu. Raduju se i činjenici da je takav ishod pokazao da Amerika može bitno da se promeni, bar kadrovski, i da tako najzad za nešto dobije podršku većine anketiranog čovečanstva.

Malo ko je verovao, iako su se mnogi nadali, da je mogućan izborni „prevrat” u supersili koji će istovremeno da bude i po volji spoljnih „navijača”. Tim pre – što su svet i najmoćnija nacija već više godina u dramatičnom raskoraku oko sudbinskih nedoumica kao što su: rat ili mir, dogovor ili nametanje rešenja u političkim sporovima, pristup ublažavanju klimatskih lomova izazvanih neobuzdanom eksploatacijom prirode, model društvene raspodele, socijala, produbljene egzistencijalne razlike, dostupnost zdravstvene zaštite i obrazovanja, domet najstrože sudske kazne, finansijski sistem, raspodela tereta proizašlog iz preterivanja i u globalizaciji i u neuvažavanju njenih neminovnosti…

Nema ravnodušnih

„Navijao sam da pobedi Džon Mekejn jer bi to dalje oslabilo Ameriku, a ojačalo svet”, razočaran je došljak iz jednog od preostalih još neuređenih delova Evrope. Ovdašnji poznanici se nadaju, međutim, da će bolja Amerika doprineti i poboljšanju svetskih prilika.

Ravnodušnih, u svakom slučaju, nema. Nisu takvi čak ni oni koji smatraju da se ništa bitno ne menja brzo i činom personalne, makar i spektakularne, promene na bilo čijem, pa i američkom, vrhu vlasti.

Činjenica je da se sada ovde odstupilo od gotovo univerzalnog običaja da čelo države pripada predstavniku rasne većine. Ponegde se dešavalo da u vankolonijalnim okolnostima (na primer: svojevremeno u Indiji – Sik i u Peruu – japanski imigrant, a u Iraku sada – Kurd) predsednik bude pripadnik verske, rasne ili etničke manjine, ali se sada, ovde, prvi put dogodilo da u društvu sa ubedljivom belačkom većinom (blizu 70 odsto) novoizabrani predsednik postane član dugo podjarmljivane i zanemarivane, crnačke, rase (registrovanih 13 procenata).

Nema mnogo logike, reći će neki, da na čelu većine bude predstavnik manjine. Ali, postoje i druga merila: Obama se ispostavio kao ubedljivo najprihvatljiviji kandidat.

S harvardskom diplomom doktora prava, harizmatičan i vešt komunikator, prosto je zbrisao dvoje prethodnih favorita – u Demokratskoj partiji bivšu „prvu damu”, njujoršku senatorku, Hilari Klinton, a u „velikom finalu” i republikanskog veterana Vijetnamskog rata Džona Mekejna. Oboje poraženih „giganata” su, posredstvom štabova, igrali i na „rasnu kartu”. Sugerisali su da Obama računa suviše na homogenizaciju crnaca i na podršku belačke elite koja bi i da savest rastereti prošlosti u kojoj su im preci držali crnce kao robove.

Nešto od toga se ispostavilo tačnim: dobio je čak 95 odsto glasova crnaca (koji su, u celini, činili 13 odsto biračkog tela) dok je među belcima izgubio sa, prema anketi Si-En-Ena, sa 43:55 odsto. I jedan i drugi rezultat su visoko rangirani: prvi je rekordan, a potonji je treći po uspešnosti među predsedničkim kandidatima Demokratske partije, od kojih niko posle Lindona Džonsona (1964. godine) nije osvojio većinu glasova belaca, a najbliži joj je bio Džim Karter 1976. sa 47 odsto te podrške.

Obama je, ujedno, uspešno prebrodio i ovdašnju prilično jaku etnorasnu barijeru. Uprkos najavama da Latinosi „neće glasati za crnca”, osvojio je dve trećine njihovih glasova.

Tek takvom „trobojkom”, a ne jednobojnom prevagom, on je uspeo. Izdejstvovao je, u međuvremenu, dosad nezapamćenu mobilizaciju kampanjskog novca (650 miliona dolara) i ljudi, među kojima ubedljivu većinu mladih (66 odsto). „Rasni momenat” podlegao je značaju modernijih fenomena, pre svega – efekata tekuće finansijske krize (pri čemu je Obama pokazao više smisla za ravnomerniji raspored tereta i za buđenje nada u bitne promene) i primene Interneta i mobilnih telefona, od kojih je napravio dosad nezabeleženo moćnu mrežu političkog i „akcijaštva” (kolektivizacije delovanja) i „akcionarstva” (miliona davalaca, često minimalnih, priloga). „Obamanija”, kako je nazvan „novi pokret”, ostvarila je cilj, ali nema dokaza da se stvara „Obamerika” – zemlja koja će, kao on (sin kenijskog imigranta i belkinje iz Kanzasa) postati oličenje maksimalne efikasnosti i bezbolnosti rasne mešavine. Predrasude su još jake. Crnci i dalje čine veći procenat siromašnih, manje obrazovanih, zdravstveno neosiguranih. Još postoje lokacije na kojima su „drugi” prilično nepoželjni, ili gde se podozrenje ogleda u prilično jakim koncentracijama „istih”, kakvim se vide jugoistočni, većinom crnački, i severozapadni, mahom belački delovi Vašingtona i naslonjenih mu naselja…

Nije na delu, dakle, rasna revolucija nego – evolucija. Obamin uzlet je vrh stepenica koje su pre njega korak po korak osvajali pripadnici njegove rase – pionir moderne borbe protiv diskriminacije i nobelovac Martin Luter King, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Toni Morison, televizijska komunikatorka Opra Vinfri, biznismen milijarder Robert Džonson, filmski stvaraoci od Sidnija Poatjea do Denzela Vošingtona, muzičari poput Luisa Armstronga i Arete Frenklin, sportisti od Džesija Ovensa do Majkla Džordana i Tajgera Vudsa, sadašnji i prethodni šef diplomatije – Kondoliza Rajs i Kolin Pauel…

Rasistička upozorenja

Samo malobrojni su Obamin uspon propratili izrazito rasističkim porukama. Među njima je i bivši lider zloglasnog Kju-kluks-klana Dejvid Djuk koji je još u junu objavio napis pod naslovom „Obama dobio demo(kratsku) nominaciju: crni barjak nad belom Amerikom”. Njegov istomišljenik advokat Ričard Baret otišao je dalje i predviđa da će crnac predsednik predstavljati povod za „belačku revoluciju”, pri čemu u skinhedsima vidi „oslobodilačku snagu” kakvu su predstavljali ovdašnji prvoborci za nezavisnost (od britanske krune).

Širom Amerike postoje grupe koje propovedaju rasnu mržnju, s nekih 2000.000 pripadnika – računa specijalizovana organizacija Sautern poverti lo senter. Član njenog rukovodstva Mark Polok je Asošijeted presu izjavio da planove takvih ekstremista, među kojima je i predviđanje međurasnog rata, smatra „pukom fantazijom”.

Pomenuto istraživanje javnog mnjenja pokazuje iznijansiran doživljaj – stvarnosti. Više od četiri petine ispitanika crnaca mišljenja je da diskriminacija ostaje „ozbiljan problem”, a s njima se slaže 49 odsto anketiranih belaca.

Veća razlika je registrovana u odgovorima na druga pitanja o Obaminoj pobedi. Ostvario se san – rekao je 71 procenat crnaca, jedan odsto više od belaca koji su kazali da to ne smatraju ostvarenjem sna.

Ali, ukupno gledano čak 77 odsto ispitanika je ocenilo Obamin trijumf kao značajan znak „nove ere” u međurasnim odnosima (34 procenta) ili „izvesnih poboljšanja” (43) u njima. Samo 14 odsto je reklo da „neće biti stvarnog poboljšanja”, a još manje, devet procenata, da će se „situacija pogoršati”.

Mnogi misle, međutim, da je tajna Obaminog uspeha u „superorganizovanosti” kojom je nadvisio, dovoljno bar za izbornu pobedu, rasne isključivosti. Pokazao je, kako kaže specijalista sa Vašingtonskog univerziteta Majkl Hani, da obični građani mogu da postignu izvanredne rezultate kad rade objedinjeno. Tom udruživanju je, čini se, bitno doprineo osećaj da su, u ovim kriznim vremenima, svi – „u istoj koži”, bez obzira na njenu različitu boju.

-----------------------------------------------------------

Podsticaj preispitivanjima

Izborna pobeda Obame unaprediće položaj crnaca u kompanijama koje se povode za kursom vlasti, izjavio je jedan ovdašnji analitičar biznisa. Gazde će naći za potrebno, kaže, da u rukovodstvo instaliraju bar nekolicinu pripadnika te rase.

Konzervativistički „Volstrit džornal” očekuje i promene u ponašanju crnaca. Pa precizira da to, uz ostalo, znači da „počnu da više cene školovanje nego robijanje”.

Novoizabrani predsednik ličnim primerom pokazuje da se i najviši ciljevi mogu ostvariti pregnućem, a ne jadikovkama, i to bi mogla da bude jedna od bitnih posledica njegovog uspona – procenjuju pojedini sociolozi. Drugi kažu da je njegov reformatorski kurs ispoljio prednost nad protestnim akcijama drugih crnačkih lidera.

Ovako ili onako, ustalasao je javno mnjenje. Bar da preispita dosadašnje metode i redosled poteza.

U međuvremenu mu je poskočio rejting. Pozitivno mišljenje o njemu je dalo tri četvrtine ispitanika u anketi Si-En-Ena, čiji organizator navodi da je Obama tako postao „najpopularniji izabrani predsednik u poslednjoj četvrtini veka”.

-----------------------------------------------------------

Izazovi pluralizma

Obama je pobedio dobrim delom zahvaljujući manjinama i njihovi prvaci očekuju da se to odrazi odgovarajućom zastupljenošću u vrhovima njegove buduće administracije. S tim računaju, izveštava se, i crnci i Latinosi (imigranti iz Latinske Amerike) i Azijati…

Pretpostavlja se da će on nastojati da, uz kriterijum kvalifikovanosti, zadovolji i očekivanja manjinaca i većinaca. Neće mu biti lako ni u tom, jednom od mnogih, očekivanih – uravnotežavanja.

-----------------------------------------------------------

„Mešanac”

Nameravamo da s nama u Belu kuću dovedemo psa koji će biti – mešanac kao što sam ja, najavio je šaljivo Obama (sin belkinje i crnca) u odgovoru na nedavno pitanje novinara. Rasno mešoviti brakovi su, podsetio je na Em-Es-En-Bi-Siju profesor istorije iz Ohaja Rene Romano, često doživljavani kao „sramota”. Godine 1961, kada je Obama rođen, u 30 od 50 ovdašnjih saveznih država još je bilo zabranjeno, dodaje, sklapanje brakova pripadnika različitih rasa, a „njihov porod je bio diskriminisan i među belcima i među crncima”.

-----------------------------------------------------------

Sporo, a ipak dostižno:

(/slika2)Crnci su pravo glasa dobili već u američkom Ustavu donetom pre 221 godinu, ali je tada nji­hov glas imao vrednost tri petine glasa belaca. Taj razlomak je ukinut četrnaestim amandmanom 1.868. Primenjivane su, međutim, dugo mere, naročito na jugu, koje su otežavale upis crnaca u biračke spiskove. Takve barijere su ukinute Nacionalnim aktom o biračkom pravu 1965, ali su mestimično ostale u vidu „nemara”. Stvari su išle sporo, a ipak dostižno: u trci ka Beloj kući pobedio je crnac.

-----------------------------------------------------------

Kraći vek

Crnci muškarci srednjih godina (45–54) umiru dva puta češće nego belci u SAD, saopštio je nedavno doktor i admiral Dejvid Sečer, bivši pomoćnik ministra zdravlja. Među razlozima za njihov kraći vek, naveo je – niže prihode i otežan pristup medicinskoj nezi.

Uklanjanjem pomenute razlike moglo bi da se spreči 83.570 preranih smrti godišnje, objavio je nedavno Sečer.

-----------------------------------------------------------

(/slika3)Senatorsko mesto

Ko će iz Ilinoisa naslediti Obamu u Senatu, što je funkcija koju napušta jer postaje šef države?

Na to pitanje treba da odgovori, shodno pravilima, ilinoiski guverner srpskog porekla Rod Blagojević.

Mediji sugerišu da bi za preostale dve godine mandata mogao da opet bude postavljen jedan crnac.

Obama je bio jedini pripadnik te rase u Senatu…

-----------------------------------------------------------

Akcenti iz Evrope

Američki mediji izvestili su da je svet najvećim delom ushićen ovdašnjim izborom Baraka Obame za predsednika i da je pri tome naročito isticana okolnost da će biti prvi crnac na čelu Bele kuće. Posebnu pažnju posvetili su reagovanjima iz Evrope, mahom pozitivnim, kao i njenim preispitivanja u stilu – da li bismo i mi mogli da izvedemo takav preokret? „Vašington post” je, međutim, napravio i sažeti pregled izuzetaka od evropskog oduševljenja. Uz ostalo je apostrofirao – „austrijskog televizijskog novinara koji je rekao da mu se ne sviđa što će zapadni svet voditi crnac” i poljskog poslanika koji je rezultat američkih izbora okarakterisao kao „kraj civilizacije belog čoveka”.

Prevladavalo je drugačije akcentiranje. Mahom je ukazivano da se Obaminim izborom „Amerika vratila u svet” i „popravila svoj, prilično posrnuli, međunarodni imidž”.