Moj sin pije lekove, ali ne može da spava

Nebojša Dimitrijević, otac dečaka D. J., koji je teško povređen u prošlogodišnjem masakru u OŠ „Vladislav Ribnikar”, rekao je juče pred beogradskim Višim sudom da mu je sin kazao da je Kosta K., dečak koji je pucao, imao „crvene oči kao đavo”. Svedočeći u parničnom postupku po tužbi koju su on i njegova supruga kao zakonski zastupnici maloletnog oštećenog podneli protiv roditelja dečaka koji je počinio masakr, Dimitrijević je kazao i da je njegov sin morao da preskače svoje krvave i ranjene drugare kako bi preživeo.

Govoreći hronološki o najtežem danu u životu, otac povređenog dečaka je kazao da ga je sin tog 3. maja prošle godine pozvao mobilnim telefonom oko 8.45 i rekao mu da je ranjen.

– Rekao mi je „tata, ja sam povređen, dođi po mene”. Kada sam stigao u školu, počeo sam da se raspitujem gde mi je dete. U školi ga nije bilo, pa sam otišao u Klinički centar, a potom u Tiršovu. Tamo sam ga našao. Bio je živ. Bio je u sobi sa prijateljem, ali tada nisam razgovarao sa njim jer su policijski inspektori bili oko njega. Pomislio sam da je jedino važno da je živ – ispričao je za sudskom govornicom Dimitrijević.

Kazao je da je dečak imao prostrelnu ranu na butini, pojašnjavajući da je ona bila duboka i da je sporo zarastala. Dodao je da je povređenog dečaka jedan metak pogodio, a jedan promašio.

– Rekao mi je da su dok je trajala pucnjava, dve devojčice krenule za njim i da ih je on povukao kako ne bi bile streljane – ispričao je Dimitrijević.

Od tragičnog događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar”, D. J. je, kako je rekao njegov otac, u lošem psihičkom stanju.

– Dugo nije hteo da razgovara sa nama. Reč nije želeo da prozbori sa drugarima. Nekad mu izvlačimo reči da bismo nešto saznali. Ima bolove u butini i oko rane. Od početka ide na grupne i individualne terapije. Pije lekove za spavanje, ali ne spava. Kada čuje neki šum ili petardu, totalno se izbezumi. Jako je teško gledati takvo dete – svedočio je otac, gotovo plačući.

Njegova supruga Budimka Dimitrijević, inače učiteljica u školi, kazala je da je u trenutku pucnjave bila u školi, da ju je čula, ali da je mislila da se nešto slavi. Navela je da je ubrzo nakon pucnjave u učionicu ušao njen kolega i uspaničeno vikao: „Izlazite, puca se u školi.”

– Izašla sam u dvorište i tamo zatekla sina koji mi je rekao da je ranjen. Tražila sam starijeg sina koji je, takođe, bio u školi. U jednom trenutku me je pozvao i rekao da je sve u redu i da je on zaključan u sali za fizičko – ispričala je majka ranjenog dečaka.

Sudija je naložila da veštačenje dečaka obave ortoped-traumatolog i neuropsihijatar. Nastavak suđenja zakazan je za 13. decembar.