Crna slova belog Radovana

Valjevo – Kneževo polje na valjevskoj planini Povlen ove subote, na Malu Gospojinu, treći put je bilo svedok rasta svojevrsnog Panteona srpske kulture. Spomenicima velikanima pisane reči Radovanu Belom Markoviću i Petru Pajiću, uz koje su i spomenici monahu i pastiru, pridružio se, izvajan u plemenitom drvetu, Ava Justin, svetitelj, teolog, duhovnik. Na već tradicionalnoj manifestaciji Gospojinski dani, koju organizuje udruženje „Beli Povlen”, svetkovinu je ukrasila i svečana dodela nagrade „Beli” Slobodanu Stojićeviću, novinaru u penziji, višedecenijskom uredniku u „Politici”, za ukupno novinarsko delo u afirmaciji književnosti i kulture. Nagrada „Beli” dodeljuje se kao izraz poštovanja i sećanja na Radovana Belog Markovića, književnika i novinara.

Premijer Srbije Miloš Vučević, specijalni izaslanik predsednika Republike, poručio je da je na Povlenu duša bliska prirodi, korenima, veri i da „odavde kada krećemo znamo da ćemo na pravo mesto stići”.

– Sveti Justin Ćelijski je pre svega bio naša savest, njegov najveći blagoslov je bio taj što je mogao da nas sve zajedno opominje da ne bismo zaboravili Boga. Neka ovaj plato bude mesto naših susreta samih sa sobom, mesto na kojem možemo da se radujemo, ali i da plačemo, mesto na kojem ćemo reći i hvala i oprosti, mesto gde ćemo moći da se zagledamo u njegove svete oči i da tražimo i pronađemo naš put i kao narod i kao država – poručio je premijer Miloš Vučević.

Spomenik Svetom Justinu Ćelijskom, koji je u drvetu uradio lajkovački vajar Milutin Ranković, svečano su otkrili premijer Miloš Vučević, episkop valjevski gospodin Isihije i akademik Matija Bećković, predsednik Udruženja „Beli Povlen”.

– Na ovom prostoru, gde iz godine u godinu niče svojevrsni Panteon naše književnosti, kulture i duhovnosti, na neki način se stvara i utvrđuje jedna novinarska plejada, i to onih koji su na izuzetan način svedočili o našem kulturnom životu, kao i onih koji su kao novinari bili najbliže autentičnoj književnosti u nas – ocenio je dr Zoran Živković, predsednik žirija za dodelu nagrade „Beli”, obrazlažući priznanje Slobodanu Stojićeviću, kako je rekao, jednom od najprepoznatljivijih „Politikinih” pera u poslednjim decenijama prošlog veka. Stojićević je, dodao je, donosio miris stvarnog i autentičnog života i slikao najčešće tadašnji svet ljudi koji su bili ispod poslednje margine takozvanog dnevnog društvenopolitičkog života.

– Reportaže Slobodana Stojićevića su prelazile tu granicu između novinskog teksta i autentične literature. Zahvaljujući svom talentu i radoznalosti on je novinskom tekstu, za koji se kaže da kao hleb otvrdne već posle jednog dana, davao najvišu meru istine i iskrenu emociju koja se dugo osećala posle dana kad je list izašao iz štampe – rekao je dr Zoran Živković.

U Radovanovom duhu, Slobodan Stojićević je svoju besedu povodom nagrade započeo rečima da je „R. M. zvani Beli sasvim otišao u crno slovo”, da se „onako krupan, orao od slova našao u jednom crnom slovu – metafori”.

– To crno slovo nemerljivo je veliko. Nema ni kraja ni početka. Čovek koji je vladao slovima, kad je došlo vreme, nestao je u jednom, crnom slovu koje kao kosmička crna rupa guta one koji su za svako slovo živeli. Ostala su njegova crna slova i kao sitni praporci koji muziciraju, po bibliotekama narodnim, školskim, gradskim i seoskim... Crna slova belog Radovana. Belo je Valjevo, Radovan je Beli i prazna hartija je bela, bela, bela... sve dok je crno slovo ne načne – besedio je Stojićević.