Higaši na Predovom krstu

Rumenilo čistog neba iznad visokih i zaravnjenih vrhova Tare najavljivalo je među krošnjama smrče i bukve izlazak sunca. Tišinu jutra na nadmorskoj visini od 1.100 metara razbijale su oštre i kratke komande: „Kreni!”

Privučen tim glasom, krišom sam posmatrao ranojutarnji trening dečaka i devojčica uzrasta od sedam do dvanaest godina Džudo-kluba „Partizan”. U pravilnim razmacima, u grupama od petoro-šestoro, sprintali su tridesetak metara na blagoj asfaltnoj uzbrdici, pa se vraćali da zauzmu stav i ponove vežbu po nekoliko puta, a potom se opuštali laganom šetnjom po rascvetanoj livadi.

Posle završenog treninga razgovarao sam sa trenerom Ilijom Babićem. Kaže mi da trenutno sprovodi prvi inkluzivni džudo-kamp Džudo-kluba „Partizan”, u kojem neurotipična deca i deca sa autizmom zajedno uče kroz japansku higaši metodu.

Ova metoda nije samo fizički trening, kaže Ilija, već pruža duboku emocionalnu povezanost između dece, stvarajući mostove povezivanja i zajedništva. Neurotipična deca kroz ovo uključivanje razvijaju saosećanje, dok deca sa autizmom stiču veštine socijalizacije u sigurnom okruženju u kome su svi jednako prihvaćeni.

Higaši metoda se pokazala izuzetno uspešnom u omogućavanju deci sa autizmom da razvijaju socijalne veštine, motoričku koordinaciju i emocionalnu stabilnost. Njena vrednost je u povezivanju dece kroz fizičku aktivnost jer se tako barijere nerazumevanja i komunikacije ruše na prirodan i nenametljiv način. Neurotipična deca uče da prihvataju različitosti, razvijaju saosećanje, dok deca sa autizmom uče da se povezuju sa svojim vršnjacima kroz igru i pokret.

U toku dana imaju dva treninga u zatvorenom prostoru, na strunjačama, kada vežbaju džudo-zahvate, a popodne dugu šetnju kroz planinu. Posle večere je zabava u kojoj učestvuju sva deca. Radionica traje sedam dana.

Uveče sam prisustvovao karaoke programu u kojem su se deca horski natpevavala, uz ciku i vrisku kakva je i svojstvena njihovom uzrastu.

Iliji u ovom poslu pomažu i drugi treneri, lekarka, asistenti za autističnu decu i fizioterapeuti.

Ova radionica, kao i druge, nastala je zahvaljujući Kseniji i Damjanu Bogosavljeviću, roditeljima Vuka i Luke. Oni su mladi ljudi sa Dorćola koji su se posle završetka fakulteta otisnuli u SAD. Suočili su se s problemima u Lukinom razvoju i, sagledavajući prednosti i mane života u SAD, odlučili su da se vrate u Beograd.

Tragajući, po povratku u Srbiju, za najboljim rešenjem za svoju porodicu, otkrili su Predov krst na Tari, upoznali mnoge roditelje dece sa posebnim potrebama i krenuli u akciju. Iznajmili su slobodne objekte od Nacionalnog parka „Tara” i pre dve godine s drugim roditeljima, terapeutima i volonterima osnovali udruženje za pomoć deci sa autizmom „Čudesna šuma”, sa ciljem da stvore siguran prostor, podržan od sredine u kojoj se deca i njihovi roditelji osećaju potpuno prihvaćeno.

Svi su sa istom vizijom i željom da deca s posebnim potrebama dobiju potpuno slobodan prostor. Cilj radionica je da se roditelji osećaju ne samo prihvaćeno nego da međusobno razmenjuju iskustva, povezuju se i grade dugotrajna prijateljstva. Kroz zajednički rad i podršku stvara se istinska zajednica u kojoj roditelji nisu sami već imaju priliku da dele savete i iskustva sa drugima koji prolaze kroz slične situacije. Tokom leta su organizovali tri radionice u okviru programa „Fil sejf” (osećaj se sigurno), u kojima su roditelji uvideli kako njihova deca uživaju i napreduju u bezbednoj i sigurnoj prirodnoj sredini Tare.

Program „Fil sejf” kombinuje elemente programa „Sunrise” (izlazak sunca), „Safe and Sound” (sasvim bezbedno) protokola Stivena Porgesa, šumske terapije i metode „Safe2connect” (sigurno se poveži), osmišljenog da pruži osećaj sigurnosti i deci i roditeljima.

Tišina i mir planine imaju blagotvoran uticaj na nervni sistem dece i roditelja, oslobađajući ih svakodnevnog stresa.

Ove godine su njihovo udruženje finansijski podržali Vlada Srbije i Nacionalni park „Tara”. Do kraja godine predviđene su još dve radionice za decu sa autizmom. Smeštaj i boravak i za decu i za roditelje su besplatni.

Tako će u najzapadnijem delu Srbije, po šumama i livadama skoro sasvim ispražnjenih sela Rastišta i Jagoštice, ponovo odjekivati odavno zaboravljena dečja cika i vika.