Zaboravljene špijunke Velike Britanije

Dr Kler Habard-Hol, autorka predstojeće knjige “Njena tajna služba: Zaboravljene žene britanske obaveštajne službe”, otkrila je dokaze koji sugerišu da je Ketlin Petigru, najviši sekretar MI6, bila inspiracija Ijanu Flemingu, britanskom piscu i novinaru, tvorcu serije romana o Džejmsu Bondu. za lik Manipeni. U svojoj knjizi, ona nastoji da osvetli nepriznate doprinose špijunki koje su radile za MI6 početkom 20. veka i utvrdi njihovo mesto u istoriji.

Ketlin Petigru

Najviši sekretar MI6 služila je pod pet šefova. Tamo je upoznala autora Iana Fleminga, koji je u svom prvom nacrtu za “Casino Royale” nazvao gospođicu Manipeni gospođicom Peti Petaval. Malo se zna o poslu koji je radila i ulozi koju je imala u nekim od najvećih špijunskih operacija u britanskoj istoriji. Ipak, zna se da je imala mnogo više moći i autoriteta u svojoj ulozi od izmišljene gospođice Manipeni.

„To što se smatrala skromnom ženom, sekretaricom, bila je savršena kamuflaža. Uradila je mnogo više. Ona je bila možda jedina osoba u Vajtholu koja je znala svaku tajnu. Što se tiče tajni države, sve bi prošle njen sto”, rekla je dr Habard-Hol, preneo Gardijan.

Ona je uspela da uđe u trag tridesetsedmogodišnjoj karijeri Petigruove tako što je otkrila da je, iz bezbednosnih razloga, Petigruova ukucala svoje inicijale u gornji levi ugao tajnih dokumenata koje je napisala, a od kojih je sa nekih skinuta tajnost i pušteni su u Nacionalnu arhivu. Oni otkrivaju da je započela svoju karijeru u specijalnoj grani tokom Prvog svetskog rata, učestvujući na policijskim ispitivanjima tajnih nemačkih špijuna, uključujući Matu Hari, zloglasnu „fatalnu ženu koja je odvela muškarce u krevet da bi saznala njihove tajne i na kraju je uhvaćena i pogubljena streljanjem”.

Do sada se malo znalo o Petigruovoj, kćerki trgovca rođenoj u Bermondziju, na jugoistoku Londona, 1898. Nikada se nije udavala niti imala decu. Nakon što je otišla u penziju, mlađi rođak ju je u šali pitao da li je bila kao gospođica Manipeni, na šta mu je odgovorila: „Bila sam gospođica Manipeni. Ali sa više moći.”

Agnes Blejk i Vinifred Vini Spink

Druge žene čiji je istorijski doprinos britanskoj obaveštajnoj službi otkriven u knjizi su Agnes Blejk, koja se pridružila MI6 kao njen prvi ženski agent 1909, i Vinifred Vini Spink, prva žena agent poslata u Rusiju koja je bila svedok boljševičke revolucije 1917.

Blejkova je tečno govorila nemački i često putovala u Nemačku. Zaposlena je dva meseca nakon formiranja Biroa tajne službe, uoči Prvog svetskog rata. Njen zet je bio nemački aristokrata sa vezama sa Kajzerom i od nje je zatraženo da dostavi birou detaljne procene nemačkih vojnih oficira koje je srela i da „prosledi neke rane informacije, poput sistema ranog upozorenja, ako Nemačka bude razmišljajući o invaziji na Britaniju ili objavi rata”. Njeni živi rođaci nisu imali pojma da je ona prva žena koja je špijunirala za MI6, sve dok dr Habard-Hol nije stupila u kontakt sa njima.

Spinkova, sifražetkinja koja je tečno govorila francuski, nemački i ruski, poslata je u Rusiju 1916. uz istu platu kao i njene muške kolege: 360 funti godišnje. Dr Habard-Hol je kontaktirala njenu preživelu porodicu i otkrila dnevnik koji je vodila o svom vremenu u stanici Britanske obaveštajne misije u Petrogradu.

„Napravila je nekoliko beleški o Grigoriju Rasputinu, posebno o kafićima u koje je posećivao i njegovoj kućnoj adresi. Zatim se pominje – zaista van karaktera – da se one noći kada je ubijen, ona provozala gradom u kolima Misije”, navodi autorka, prenosi Gardijan.

Ona misli da je radost Spinkove dala britanskim obaveštajcima alibi, ako car kasnije posumnja da su britanski agenti na neki način umešani.

„Veoma je zgodno, s obzirom na vreme, imati nekoga da se vozi po Petrogradu u automobilu Britanske obaveštajne misije tačno u noći kada je Rasputin ubijen”, navodi dr Habard-Hol.