Pun pogodak s Maksimovićem

Ova današnja moćna, bar za naše okvire, izrazito dominantna i u svakom pogledu superiorna Crvena zvezda, protutnjala je preksinoć Humskom ulicom kao brzi voz, ostavljajući za sobom nekada ozbiljnog sportskog protivnika, bar za dve svetlosne godine. Jer, drugačije i nije moglo, ako se uopšte duel između naša dva najtrofejnija kluba, i dalje može nazvati derbijem! Šampion je do te mere kontrolisao igru da je bilo samo pitanje sa koliko će lopti u mreži nesrećnog i nemoćnog Jovanovića završiti ovo 174. odmeravanje snaga Partizana i Crvene zvezde.

Ne pamti se kada je gost bio tako ubedljiv, ne samo po ostvarenom rezultatu i igri, već uopšte gledano po svim fudbalskim parametrima. Ako je neko pre ove utakmice sumnjao u Vladana Milojevića, onda je ova utakmica, po mnogo čemu specifična, pokazala da je on ne samo dobar taktičar, već i mudar trener koji je, reklo bi se, na pravi način formulisao glavnu ekipu. Svakako da je i ovaj derbi imao svoje istinske heroje...

Tako je Šerif Ndijaje svojom besprekornom fudbalskom partijom pokazao zašto je došao u naš najtrofejniji klub, svrstavajući se u red najboljih golgetera, jer nije lako oboriti rekord star 56 godina! Naime, tada je poslednji put na jednom derbiju, jedan igrač postigao čak tri gola. A to je u ovom 174. pošlo uspelo Ndiajeu u čiju visprenost i punu angažovanost ne treba sumnjati. Znao je Milojević da s njim dobija na ubojitosti dok je za svaki slučaj na klupi ostavio Duartea, koji je mnogo bolje ušao u ovu takmičarsku sezonu. Upravo u ovim odlukama, koje uopšte nisu bile lake a ni jednostavne, vidi se trenerovo umeće.

Međutim, odluka da u večitom derbiju zaigra mladi i supertalentovani Andrija Maksimović (2007) bila je pun pogodak Zvezdinog stručnog štaba! Jer, popularni Mesi, o kojem će fudbalski svet tek da čuje, poseduje sve ono što se danas traži u modernom fudbalu: brzinu, maštovitost, lucidnost, dribling. Mladi fudbaler se nije uplašio velike scene, štaviše, pokazao je da srpski fudbal i te kako ima dobre mlade igrače, kojima je potrebna veća pažnja. U sadašnjem sastavu Crvene zvezde, gde dominiraju stranci, mladi Andrija je pokazao da ne zaostaje za njima. Na njegovoj strani je sve, zato treneru i čitavom klubu ostaje da  o svojoj deci vode računa, kao i do sada. Treba im dati pravu šansu, a oni će sve to vratiti jednog dana.

– Kada sam došao u Zvezdinu školu fudbala imao sam samo jedan cilj – da jednog dana zaigram u derbiju. Taj san mi se ostvario. Pobeda u derbiju ima posebnu vrednost. Hvala treneru, hvala navijačima. Hvala i mojim saigračima čija mi podrška puno znači. Iskreno, nisam osećao tremu, rekao sam sebi – sad ili nikad. Svaki savet koji sam dobio pre utakmice gledao sam da ispoštujem na najbolji način. Dao sam sve od sebe – iskren je mladi fudbaler čije vreme tek dolazi.

Pošto je u punom kapacitetu potvrdila klasu na ovdašnjoj fudbalskoj sceni, pokazujući da će i ove godine jurišati na oba trofeja, pošto uistinu gledano Zvezda već godinama nema pravog konkurenta, sada joj ostaje da se još bolje uigra za Evropu. Jer, već narednog četvrtka šampiona očekuje teško gostovanje Interu u Milanu u okviru 2. kola Lige šampiona. Naravno, ono što prvaku nedostaje jesu jači rivali kod kuće. Baš u tom pravcu treba formirati ekipu.

Statistički gledano Zvezda je preksinoć bila dominantna u svim parametrima. Dobro je da se Omri Glazer vratio, da je Slovenac Elšnik pokazao da je vrlo polivalentan fudbaler, da podjednako uspešno igra za ekipu i u veznom redu ali i u odbrani. Takođe, da Silas sve više shvata Zvezdinu fudbalsku filozofiju. Milson, Ndiaje, Olanjinka i ostali igrači isto tako. Ali, ono što takođe raduje jeste činjenica da je ovaj duel sa Partizanom iznedrio još jednog heroja iz senke. Rusa Jegora Pruceva koji se sjajno snašao po desnom boku umesto povređenog Mimovića. Rus sa srpskim pasošem bio je među najzapaženijim akterima u Humskoj, pa je i to još jedan od benefita bar kada je u pitanju učinak prvaka u našoj najznačajnijoj fudbalskoj utakmici.