Dar za kardinala Parolina

Specijalno za „Politiku”
Beogradska nadbiskupija je prošle nedelje obeležila vek postojanja, a u Sremskim Karlovcima je svečano obeleženo 325 godina od potpisivanja Karlovačkog mira. Najznačajniji strani gost na oba događaja bio je drugi čovek Vatikana – kardinal Pjetro Parolin, državni sekretar Svete stolice, koji je intervjuom za „Politiku” 5. maja 2019. godine našim čitaocima blagonaklono otvorio vatikanske kapije. Nakon ovog intervjua, „Politika” je razgovarala i sa papom Franjom, beogradskim nuncijem kardinalom Lučanom Surijanijem i sekretarom Polom Ričardom Galagerom, a povodom stogodišnjice predstavništva Svete stolice u Beogradu, sa blagoslovom pape Franje, odštampana je knjiga u kojoj su, kao specijalan dodatak, uneseni svi ovi intervjui.

Nakon održane svečane mise u katedrali Uznesenja blažene Device Marije u Beogradu susreo sam se sa kardinalom Parolinom, čije su mi reči u intervjuu koji sam sa njim uradio za „Politiku” ostale urezane u sećanju, naročito zbog svoje aktuelnosti u sadašnjem trenutku i dešavanja u svetu kojima, nažalost, svedočimo.

Bio je to izuzetno srdačan susret katolika i pravoslavca, u prijatnoj, toploj, hrišćanskoj atmosferi. U prisustvu beogradskog nadbiskupa Ladislava Nemeta, podsetio sam ga na intervju koji je dao našem listu, predajući mu dar „Politike”, koja ove godine obeležava 120 godina postojanja, na čemu nam je čestitao. Uz ukoričeni prvi broj „Politike”, od 25. januara 1904, uručili smo mu i intervju koji nam je ekskluzivno dao pre šest godina. Istog trenutka pažljivo je počeo da lista stranice između crvenih kožnih korica.

Svojim boravkom u Srbiji kardinal Parolin potvrdio je prijateljski i blizak odnos između Svete stolice i naše države, posebno otkad je papa Franja poglavar Katoličke crkve. Na kraju susreta potpisao se u knjizi uz svoj intervju, čime je još jednom autorizovao izgovorene reči.

I u Sremskim Karlovcima, gde je 1699. postignut jedan od najznačajnijih sporazuma u istoriji Evrope, kada je zaustavljen dalji prodor Osmanskog carstva na Stari kontinent i okončan rat koji se, na veliku nesreću, dobrim delom vodio na srpskom etničkom prostoru, kardinal Parolin je imao snažnu poruku:

„Svi mi, predstavnici različitih verskih zajednica, kao i civilnih vlasti, okupili smo se u ovoj Kapeli mira kako bismo probudili našu želju za mirom i čvrsto izjavili: ’Nikad više rat! Nikad više rat u ovoj zemlji [Srbiji], niti u svetu!’”

Karlovački mir ostvaren je na raskrsnici latinske, vizantijske i islamske kulture, od strane predstavnika Svete lige i Osmanskog carstva. Razgovor se vodio za okruglim stolom, koji je isticao ravnopravnost svih učesnika, što je od tada postala diplomatska praksa. Takođe, vodio se u prostoriji koja ima četvora vrata, kako bi sve delegacije ušle istovremeno, čiju je simboliku Parolin iskoristio da podseti na četiri temeljna principa katoličkog socijalnog učenja, na kojima mir mora počivati: istina i pravda, solidarnost i ljubav, bratstvo i molitva.

Ovom svečanom obeležavanju nisu prisustvovali ruski predstavnici, iako su bili aktivni učesnici u donošenju Karlovačkog mira. Kako nezvanično saznajemo, nisu bili pozvani od strane organizatora, Sremske biskupije. Vatikan, koji je bio pokrovitelj Lige, pozvao je na bratsko zbližavanje u interesu mira.