Migrena se tri puta češće javlja kod žena

Glavobolja je najčešća forma doživljaja bola kod čoveka uopšte i jedna od daleko najčešćih žalbi sa kojom se pacijenti obraćaju lekarima u skoro svim granama medicine. Postoji preko dve stotine vrsta glavobolja.

Glavobolja može biti simptom drugih bolesti, kada govorimo o različitim formama sekundarnih glavobolja. Za olakšanje i/ili izlečenje sekundarne glavobolje potrebno je lečiti oboljenje koje je uzrokuje. Takođe, glavobolja može biti bolest sama po sebi, bez druge bolesti u osnovi, kada govorimo o primarnim glavoboljama.

Prof. dr Svetlana Simić,  šef katedre za neurologiju, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, objašnjava da je najpoznatija i najbolje proučena primarna glavobolja migrena. Više od deset odsto svetske populacije boluje od migrene, a u Srbiji se taj broj procenjuje na oko pola miliona ljudi. Najzastupljenija je u radno i reproduktivno aktivnom periodu. Tri puta je češća kod žena.

-Migrena je hronična neurološka bolest koja se karakteriše povremenim napadima najčešće jednostranog, pulsirajućeg bola, umereno jakog do jakog intenziteta, pogoršava se pri rutinskim fizičkim aktivnostima (na primer hodanju ili penjanju uz stepenice). Tokom migrenskog napada pacijentima obično smetaju svetlost i zvuci i javlja se muka i povraćanje. Ukoliko se ne leče ili neuspešno leče ovakvi napadi traju od četiri sata do tri dana. Kvalitet života obolelih je grubo narušen u svim domenima tokom, ali i između napada migrene. Migrena utiče na društvene aktivnosti, odnos sa porodicom i posao obolelog. Umesto da rade ili uživaju u životu, ovi pacijenti se tokom ataka, obično povlače u zamračenu prostoriju i pate u tišini. Neki pacijenti izostaju sa posla zbog glavobolje, a neki nastavljaju da rade i pored prisutne glavobolje, pri čemu moraju da ulože veći napor, rade sporije i sa smanjenom efikasnošću – naglašava dr Simić.

Tretman migrene je vrlo složen jer često ne može da se primeni samo jedan lek koji će prekinuti bol i ostale prateće tegobe. Za prekidanje napada migrene često se koriste klasični široko dostupni analgetici, u većim dozama od pojedinačnih doza leka.

-Takođe je potrebno primeniti i antiemetike, lekove koji ne samo što deluju protiv povraćanja, već pokreću želudac i time omogućavaju da lek za bol bude resorbovan i ostvari svoj efekat. Kod većine obolelih od migrene potrebno je primeniti  triptane specifičnu terapiju za prekidanje napada migrene. Kod pacijenata kod kojih se napadi migrene javljaju češće, traju duže, jaki su i ometaju rutinske aktivnosti, gde pacijenti nisu više u stanju psihički da podnose napade, ili je simptomatska terapija bezuspešna i praćena neprihvatljivim neželjenim efektima, potrebno je primeniti profilaktičku terapiju. U svrhu profilakse migrene do skoro su se primenjivali samo koanalgetici. Koanalgetici su lekovi čija primarna namena nije terapija bola, ali je uočeno da primenjeni u terapiji oboljenja za koje su patentirani, dovode uzgredno i do bolje kontrole bola kod pacijenta. Najčešće primenjivani koanalgetici u profilaktičkoj terapiji migrene su betablokatori, antiepileptici i antidepresivi. Ova vrsta terapije uzima se svakodnevno mesecima, a nekada i godinama – dodaje dr Simić.

Ona naglašava da je veliki napredak u profilaksi migrene postignut otkrićem migrenospecifične profilaktičke terapije, koju čine monoklonska antitela, koja se mogu aplikovati subkutano jednom mesečno ili jednom u tri meseca.

-Efikasnost i bezbednost ove terapije dokazana je kroz studije i u kliničkoj praksi. Dodatne prednosti ove inovativne terapije su i što se može primeniti kod većine pacijenata sa različitim udruženim bolestima i što ne stupaju u interakciju sa drugim lekovima.

Mogu se primeniti i nefarmakološke terapijske metode, no farmakoterapija čini temelj lečenja migrene. Veoma je važan i adekvatan higijensko dijetetski režim života uz eliminaciju potencijalnih okidača napada. Pored primene vodiča za lečenje migrene, da bi se postigao najoptimalniji efekat potreban je individualizovan pristup. Samodijagnostiku i samolečenje treba izbegavati – zaključila je dr Simić.