Svetlo Rade Živković nikada nije trepnulo

Komemorativni skup povodom poslednjeg pozdrava od barda srpskog glumišta, neponovljive Radmile Živković (1953–2024) koja je decenijama unazad plenila svojim glumačkim „svetlom” održan je juče u njenoj matičnoj kući: Narodnom pozorištu u Beogradu gde je kao prvakinja Drame utkala scenski život brojnim heroinama. Od ove umetnice koja je srpsku kulturnu scenu zadužila svojim darom i posvećenošću oprostili su se članovi njene porodice, prijatelji, kolege. Među njima Tatjana Bošković, Dragana Varagić, Bojana Stefanović, Aleksandar Đurica, ali i ministri Nikola Selaković i Ivica Dačić...

– Radmila Živković nije bila obična glumica. Nesvakidašnji dar otvorio joj je odmah vrata i filma i pozorišta. Kada u ovom trenutku sagledamo njenu umetničku biografiju, vidimo da je taj dar skoro pet decenija prisutan kako na sceni, tako i na filmu i televiziji – naglasio je Svetislav Goncić, upravnik nacionalnog teatra opraštajući se od svoje koleginice i primetio:

– Rada Živković rođena je 14. januara 1953. godine u Kruševcu, gradu koji je dao veliki broj naših najvećih glumaca. Nezaboravni Čkalja, divni Đuza, izuzetni Taško Načić, sjajna Olga Stanisavljević, velika Rada Savićević, moj dragi Bata Paskaljević, naravno Gospođa ministarka Ljubinka Bobić i još mnogo velikih imena iz Kruševca stvarali su našu scenu i zauvek obeležili naše glumište, postajući uzor generacijama koje će doći. Danas možemo da kažemo da je svako od tih imena jedno svetlo na nebu glume, tim svetlima se pridružio i sjaj Rade Živković.

U Ateljeu igra Jagodu u predstavi „Čudo u Šarganu“, u režiji Mire Trailović, pošto je diplomirala. Igrala je u Ateljeu još uloga, igra Rada Živković i na razigranim Terazijama, „Soliter” i druge predstave, sve više obasjavajući naše scene. Istovremeno, karijera joj raste i na filmu i televiziji: „Košava”, „Hajdučka vremena”, „Kvar”, „Idi tamo gde te ne poznaju”, „Drugarčine”, „Petrijin venac”...

Kao već afirmisana glumica, godine 1984., postaje stalni član i prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu u kome će igrati najznačajnije uloge svoje pozorišne karijere: „Razvojni put Bore Šnajdera”, „Čuješ li mama moj vapaj”, „Stanje šoka”, „Hasanaginica”, „Gospođa ministarka”, „Koštana”, „Dr”, „Bahanatkinje”, „Ožalošćena porodica”, „Nečista krv”, „Magbet”...

– Svetlo Rade Živković nikada se nije ugasilo, nikada trepnulo u sumnji pred mrakom. Njena najveća snaga je bila istina, beskompromisna i snažna, koja je njenoj izuzetnoj kreativnosti davala težinu i jedinstven glumački izraz što se jednostavno ne može naučiti. Četrdeset godina u Narodnom pozorištu u Beogradu, Rada nastavlja upravo gde je velika Ljubinka stala, Ministarka nastavlja da živi, prenoseći Nušićevu poruku: Živka je lik, karakter u romanu koji piše život, romanu gde je nemoguće promeniti tok, romanu što je veći od svih nas i u kojem nema prevare. U najboljem glumačkom smislu, sa punom svešću, tragična komika istine života, može biti interpretacija samo onoga ko se duboko u sebi večno bori za svetlo. To je znao veliki Jagoš Marković u predstavi „Gospođa ministarka” Branislava Nušića, sa Radom Živković kao Živkom, znao je da ona spada u red legendarnih glumica nacionalnog teatra kao što su u svoje vreme bile Žanka Stokić i Ljubinka Bobić – konstatovao je Goncić.

Komemorativni skup završen je filmom koji je priredio reditelj Balša Đogo, sa insertom iz dela „Gospođa ministarka” i rečenicom što ju je Radmila Živković izgovarala tumačeći naslovnu junakinju: „Idite kući, ali zapamtite ja mogu opet da budem ministarka.”