Dodiku sude, a Šmita ni ne zovu
Ново рочиште Додику (Фото служба председника РС)
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Na juče održanom ročištu u postupku protiv Milorada Dodika, predsednika RS, saslušan je generalni sekretar Vlade Republike Srpske i član Upravnog odbora „Službenog glasnika RS” Dalibor Panić. On je u Sudu BiH saslušan kao svedok, na predlog odbrane drugooptuženog v. d. direktora „Službenog glasnika” Miloša Lukića. Dodik je nakon ročišta izjavio je da Sud BiH nastavlja s farsom i političkim procesom protiv njega i Lukića „iako taj sud nije mogao ništa da dokaže nego je blefirao”.
Na ročištu je bilo reči o Zakonu o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, kao i o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Srpske (zbog kojih se sudi Dodiku i Lukiću). Panić je istakao da niti OHR, niti Šmit, te bilo ko drugi, nema pravo i mogućnosti da stopira zakone koje usvoji Skupština RS.
Tužilaštvo BiH tereti Dodika i Lukića za „nepoštovanje odluka Kristijana Šmita”, po zakonu koji je nemački diplomata nametnuo. Dodik je, naime, „zgrešio” jer je potpisao zakone koji su potom objavljeni u „Službenom glasniku RS”, iako ih je Šmit poništio, a odnose se na zabranu sprovođenja odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH na teritoriji RS. Panić je juče posvedočio da je dobio više dopisa da se zaustavi objavljivanje dva zakona usvojena na 7. i 8. posebnoj sednici Skupštine RS, kao i putem pošte dva dopisa da se objave određena akta Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Na pitanje Lukićevog advokata da li neko može stopirati da se određena zakonska rešenja ne objave, Panić je rekao da bi to bilo protivno zakonu i Ustavu RS. Na pitanje Dodika da li je zakonom i Ustavom RS predviđeno da zakone može donositi visoki predstavnik, OHR ili Kristijan Šmit, Panić je rekao da „ni Šmit ni OHR nisu predviđeni kao zakonodavno telo”.
Zanimljivo je da je sudija Sena Uzunović odbila predlog za saslušanje Šmita, uz obrazloženje da on uživa „pravo diplomatskog imuniteta” i da okolnosti na koje bi bio saslušan u svojstvu svedoka „nisu predmet optuženja”. Odbrana, naime, zahteva da Šmit pred sudom dokaže da je imenovan u skladu s predviđenom procedurom i Dejtonskim sporazumom.
Lukićev branilac Miljkan Pucar izjavio je da bi okrivljeni u slučaju da su poslušali OHR prekršili zakon i napali ustavni poredak u BiH, jer samo parlament i Narodna skupština mogu donositi zakone koji su obavezujući za sve. On je ponovio da je Šmit kao svedok na okolnosti veoma bitan jer se u svojim odlukama poziva na bonske zaključke koji nisu pravno u prometu u BiH, nisu nigde javno objavljeni niti bilo kojoj instituciji zvanično dostavljeni. „Ako se pozivate na to, onda je bitno da dođete na sud i da kažete na osnovu čega vam je to ovlašćenje koje vi imate”, poručio je Pucar.
I na prethodnom ročištu 18. septembra svedok Lukića, generalni sekretar Skupštine RS Boran Bosančić, rekao je da niko, pa ni direktor „Službenog glasnika”, ne može da ospori objavljivanje zakona koje je donela skupština, jer ako bi to uradio bio bi to napad na ustavni poredak. Bosančić, koji je predsednik Upravnog odbora „Službenog glasnika”, rekao je tokom saslušanja da OHR ne može da naredi da se zakonska rešenja ne objavljuju jer to nije propisano nadležnostima ni visokog predstavnika niti OHR-a. On je potvrdio da OHR ne može da donosi zakone koji se odnose na Republiku Srpsku jer je procedura donošenja zakona definisana zakonima Srpske i njenim ustavom. Branilac Goran Bubić je nakon tog ročišta rekao da je svedočenje Bosančića pokazalo da u pravnom poretku u BiH de jure visoki predstavnik nema nikakvu ulogu. Dodik je tada rekao da zakon krši Šmit, a poredak BiH Tužilaštvo i „tužioci podanici”.
Savetnik predsednika Srpske Milan Tegeltija ocenio je da je Šmit „kvazi” (Krivični) zakon nametnuo samo da bi se po njemu sudilo Dodiku i to mu je bio jedini cilj. On dodaje da je neustavnim aktom stranca bez legitimiteta vanparlamentarno nametnut „kvazizakon”.
„Tako od ustavnog postupanja predsednika (potpisivanje ukaza), koje on mora da radi, napravili su krivično delo i čekali da predsednik postupi po Ustavu RS, kako jedino može, a onda ga optužili i izveli pred Sud BiH, radi ustavnog i jedinog mogućeg postupanja predsednika RS”, dodaje Tegeltija.
Pravnik Ognjen Tadić pita kakvog smisla ima nastavak suđenja i to da „Sud BiH dalje glumi ozbiljno suđenje”, nakon što su Predrag Kojović, poslanik Naše stranke, i Elmedin Konaković, lider stranke Narod i pravda, priznali da je to političko suđenje.