Nastavlja se igra „lopova i žandara"

INTERVJU
Čemu su izloženi korisnici računara ploveći svakodnevno nepreglednim prostranstvom Interneta? Vrsni znalac bezbednosti, Aleksandar Marinović, koji godinama zastupa jednu od najboljih kompanija za zaštitu – „Kasperski” iz Rusije, podrobno je upućen u najnovija zbivanja. (Ko se, uostalom, ne seća legendarnog programera Jevgenija Kasperskog?). S prijateljima je 2001. osnovao „Singi inženjering”, čiji je direktor i dana-danas, sa zvanjem magistra i doktoratom na vidiku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

o Šta sve danas ugrožava Internet, a time i milione ljudi širom planete?

– Internet je postao neka vrsta „paralelnog” sveta u kojem se ljudi upoznaju, druže, zabavljaju, kupuju, posluju... Kao u svakoj zajednici, i u ovoj se pojedinci bave protivzakonitim poslom. Pre desetak godina „klinci” su želeli da se dokažu smišljanjem virusa koji su ispisivali poruke ili brisali podatke; sada se suočavamo s pravom mafijom čiji je cilj zarada i koja, kao i svaka druga, ne preza da zaradi po svaku cenu.

o Ne podseća li to na čuvenu igru „lopova i žandara”?

– To je, upravo igra, „lopova i žandara”, i baš kao u „četvorodimenzionalnom svetu” (da izbegnemo pojmove realan i virtuelan, pošto je Internet stvarnost), tako ni na Internetu nema čarobnog štapića kojim se ova pošast uklonila. Samo objedinjenjem raznih mera i postupaka moguće je umanjiti štetne posledice, svesti ih na podnošljive.

o Kolike su štete od takvih nasrtaja – u svetu i kod nas?

– Ne postoje zbirni podaci, pogotovo što neke oštećene kompanije i ustanove ne žele da obelodane da su bile žrtve sajber kriminala, ali su to, nema sumnje, velike brojke. Navešću nekoliko otkrivenih slučaja iz prošle godine. U februaru je brazilska policija uhapsila 41 hakera koji su trojanskim zloćudnim programima krali podatke o bankovnim računima širom sveta, ukravši više od četiri miliona dolara. U avgustu je u Turskoj pritvoren Ukrajinac Maksim Jastremski, poznat kao Maksik, za koga se sumnja da je krađom identiteta prigrabio desetine miliona dolara. U novembru je Ef-Bi-Aj uhapsio osmočlanu družinu koja je oštetila više od milion ljudi, napravivši štetu veću od 20 miliona dolara.

Elektronsko bankarstvo je u našoj zemlji kasnije zaživelo i nije bilo velikih krađa, ali je elektronska trgovina postala uobičajena, a time i pretnja veća. I kod nas su pojedinci bili žrtve – setimo se zloćudnih programa koji su tajno s tuđeg telefona pozivali udaljena mesta i pravili ogromne račune vlasnicima koji toga nisu bili svesni.

o Ima li pouzdanih načina da se korisnici sasvim ili u velikoj meri zaštite?

– Potpuna zaštita ne postoji, ali se korisnici mogu u velikoj meri zaštititi. Kao što je prohujalo doba ostavljanja otključanih kuća, tako je prošlo vreme računara bez zaštite. Ko ne želi da mu se išta neugodno dogodi, mora da ugradi antivirusni program i „zaštitni zid” i da ih svakodnevno osvežava; isto važi i za operativne sisteme.

o Mogu li programeri predvideti kakva nas iskušenja očekuju i da pripreme klopku za napasnike?

– Od davnina je onaj koji napada u prednosti. Jednostavno, napadač se usredsredi na jedan od načina i razrađuje ga do tančina, a branilac se trudi da predvidi sve moguće. Kao što znamo, nasrtljivac često upada u klopku i biva odbijen, to je slučaj i na Internetu.

o Da li su zakonski propisi u Srbiji dovoljno strogi da odvrate počinioce?

– Mislim da jesu, pitanje je samo koliko sve to ozbiljno shvataju pojedinci koji se bave sajber kriminalom. Srbija ima specijalnog tužioca za visokotehnološki kriminal koji tesno sarađuje s policijom (Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala). Osniva se i posebna jedinica koja preuzima sva pozitivna iskustva širom sveta. Da su ozbiljni u svojem poslu svedoče nedavna hapšenja više grupa koje su varale „kloniranim” platnim karticama.

o Gde se slivaju podaci u vezi s napadima?

– Postoji više tela koji se bave time, ali i dalje nema obedinjujućeg („kapa”). Antivirusne kompanije, međutim, veoma dobro sarađuju razmenjujući podatke koje su otkrile da bi Internet bio što pre zaštićen.

o Kakve tehnološke korake preduzima i najavljuje kompanija „Kasperski”?

– Napomenuo sam da se, osim redovnog zanavljanja zaštitnog programa, moraju osvežavati i operativni sistem i korisnički programi. Proizvođači stalno traže moguća ranjiva mesta i kada ih nađu objavljuju nove verzije. Kompanija „Kasperski” je shvatila da korisnici to često zaboravljaju, što je moguća sigurnosna pretnja. Zato najnovije izdanje, Kaspersky Internert Security 2009, snima sve u računaru i posle analize predlaže korisniku šta da uradi. A to osnažuje otpornost računara na upade i zloupotrebe. I mobilni telefoni su, postavši pametniji, sve podložniji nasrtajima, zato je osmišljen softverski paket za zaštitu – Kaspersky Mobile Security.

Čemu da se nadamo? Tome da će se čuvena igra „lopova i žandara” nastaviti...