Netanjahu veruje samo u vojnu silu

Izraelski premijer tvrdi da „deli ciljeve” međunarodne inicijative za hitan tronedeljni prekid vatre u Libanu, ali je malo verovatno da će je prihvatiti pošto ga većina poslanika Kneseta poziva da to ne učini.

Iz kancelarije Benjamina Netanjahua, koji se juče obratio Generalnoj skupštini UN, saopštili su da premijer razmatra sve mogućnosti da se oko 60.000 Izraelaca vrati u domove koje su napustili tokom gotovo godinu dana svakodnevnih sukoba sa libanskim Hezbolasima – što je proklamovani cilj intenzivnih vazdušnih napada na jug Libana i južna predgrađa Bejruta, u kojima je stradalo blizu 600 ljudi, najviše od vremena drugog rata Izraela i Hezbolaha 2006. godine.

SAD i Francuska, kao bivša kolonijalna sila u Libanu, pokrenule su u sredu inicijativu za prekid vatre kojoj su se odmah pridružile evropske i neke arapske zemlje poput Saudijske Arabije i Katara. Za situaciju u Libanu se kaže da „predstavlja neprihvatljiv rizik šire regionalne eskalacija”.

Netanjahu je odgovorio instrukcijama armiji da nastavi sa napadima „svom silinom”. „Nastavljamo da napadamo Hezbolahe svom našom silinom. Nećemo se zaustaviti dok ne ostvarimo naše ciljeve, pre svega bezbedan povratak stanovnika severa u svoje domove”, kaže se u premijerovom saopštenju. Pominje se i mogućnost kopnene ofanzive uz upotrebu tenkova, kao prilikom invazija Libana 1982. i 2006.

Kako su SAD i deo evropskih zemalja Hezbolahe stavili na listu terorističkih organizacija, u inicijativi se predlaže da umesto šiitske grupe dogovor o prekidu vatre potpiše libanska vlada koja bi trebalo da obezbedi da proiranska milicija poštuje odredbe sporazuma. Iako bi se prekid vatre odnosio samo na konflikt Izraela i Hezbolaha, američki zvaničnici kažu da veruju da bi pauza pomogla da se ponovo pokrenu pregovori o primirju u Gazi, koji bi vodili oslobađanju Hamasovih talaca. Hezbolasi još nisu saopštili svoj stav.

Iako pozivi Netanjahuu da ne prihvati sporazum dolaze sa raznih strana izraelskog političkog spektra, najglasniji su radikalno desni članovi premijerove koalicije. Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir je na hitnom sastanku svoje partije zapretio da će u slučaju privremenog prekida vatre, prekinuti saradnju sa premijerom, a da bi ukoliko primirje postane stalno, izašao iz vlade. Ministar finansija Bezalel Smotrih takođe je protiv, i od Netanjahua zahteva nastavak borbi sve do „potpune eliminacije” Hezbolaha.

Ben-Gvir i Smotrih od formiranja vlade krajem 2022. koriste istu ucenjivačku taktiku kao i u pregovorima oko prekida rata u Gazi. Kako je za sutra u Knesetu zakazano glasanje o budžetu za 2024, Netanjahu nije u poziciji da rizikuje gubitak podrške ultradesnice jer bi u slučaju gubitka njihovih poslanika izgubio na glasanju.

Desničari nisu jedini koji se protive američko-francuskoj inicijativi. Lider centrističke opozicije Jair Lapid kaže da bi mogao da podrži prekid vatre ne duži od sedam dana, ali da neće prihvatiti „bilo kakav predlog koji ne uključuje uklanjanje Hezbolaha sa naše severne granice” – onako kako je predviđeno rezolucijom Saveta bezbednosti, kojom je prekinut rat 2006, ali Hezbolasi su odbili da napuste pogranično područje koje koriste za gađanje ciljeva na severu Izraela.

„Neće biti prekida vatre na severu”, potvrdio je šef izraelske diplomatije Izrael Kac. „Nastavićemo da se borimo protiv terorističke organizacije Hezbolaha svom snagom do pobede.”

Desetine hiljada Izraelaca i gotovo 200.000 Libanaca i dalje su taoci napetosti koja bi se samo uvećala ukoliko Izrael pokrene kopnenu ofanzivu, što postaje verovatnije pošto su dve brigade rezervista pozvane da se pridruže 98. pešadijskoj diviziji koja operiše na granici prema Libanu.

Dešava se ono što je pre godinu dana bilo nezamislivo. Galileja je uglavnom bila mirna poslednje 23 godine, ali Netanjahu uporno odbija prekid vatre u Gazi koji bi automatski značio i primirje na severnom frontu koji su Hezbolasi otvorili u znak solidarnosti sa Palestincima u Gazi. Kao i na južnom frontu, izraelski premijer veruje da svoje ciljeve može da ostvari isključivo silom. Njegov problem je što nema „totalne pobede” nad Hamasom, kao što su samo teoretski izgledi o „potpunoj eliminaciji” Hezbolaha, koji je u međuvremenu postao snažniji i bolje naoružan.

Netanjahu je odgovoran što se preostalih stotinak talaca ne vraća kućama i što 60.000 Izraelaca i dalje živi van svojih domova na severu Izraela. Jedina realna opcija je da premijer prihvati da su južni i severni front direktno povezani, kao što kažu Hezbolasi. To ne bi bila laka odluka, ali je jedina koja vi vodila obaranju opasne tenzije na oba fronta i sprečavanju regionalne eskalacije rata. Netanjahu na to nije spreman. Na sve glasnije negodovanje njegovog najvećeg strateškog saveznika koji je doveden u situaciju da nervozno i nemo posmatra kako izraelski premijer mesecima odbacuje sve predloge, planove i apele administracije predsednika Džozefa Bajdena.

Netanjahu i njegovi mesijanski ministri vode glavnu reč.