Koliko košta sahrana kućnih ljubimaca u Beogradu

Belko, Bleća i Cici počivaju na mestu koje je Beograd dugo čekao. Sahranjeni su ispod drveća sa humkama nalik ljudskim po svemu sem po veličini, sa spomenicima u obliku piramide pored kojih su klupe za odmor. To su samo tri od 800 grobnih mesta koja nedavno otvoreno groblje kućnih ljubimaca na Bežanijskoj kosi ima. Njegova uprava već planira i izgradnju rozarijuma i kolumbarijuma za one koji žele da ostatke svojih najboljih prijatelja među životinjama kremiraju. A biće oformljen i Vrt sećanja gde će vlasnici moći da prospu pepeo svojih životinja.

Za one koji su se odlučili za klasičnu sahranu, pitanje je da li će svog ljubimca da u grob isprate samo u eko-pet vreći, koja je obavezna, ili će za njega uzeti i sanduk, čija je cena od 18.760 do 83.780 dinara, zavisno od veličine kućnog mezimca, materijala i opreme u sanduku. Najvišu cenu plaćaju vlasnici životinja teških 50 kilograma.

U skladu s veličinom ljubimca određuje se i to koliko košta sama sahrana, a raspon je od 17.720 dinara za najmanje životinje do 30.240 dinara za velike. Uz to ide godišnja naknada za održavanje grobnog mesta, koja za malu životinju staje 8.040 dinara, a za veću 10.540.

Troškovi sahrane mogu se izmiriti karticom, gotovinom, čekom, a neke banke nude i plaćanje na šest rata.

Groblje u Rajkovoj ulici 9 trenutno se prostire na oko hektar i kroz sredinu prolazi uređena staza omeđena ukrasnim žbunjem i zelenilom. Ovaj deo podeljen je na 18 parcela.

– Jeste da je groblje nedavno otvoreno i velika je novina za grad, ali nismo očekivali ovoliku zainteresovanost sugrađana. Trudimo se da im izađemo u susret i da ispoštujemo njihove sugestije. Imali smo nekoliko sahrana, ljudi svakodnevno pozivaju i raspituju se, tako da već postoji i raspored sahranjivanja. Sugrađani nam se već javljaju i da bi zakupili grobno mesto za ljubimca, zbog čega smo krenuli i u realizaciju tog procesa – kaže Milica Latinović, rukovodilac organizacije ispraćaja na Groblju kućnih ljubimaca.

Ono je prvo počivalište takve vrste u Srbiji i na groblju se sahranjuju kućni ljubimci koji su evidentirani (čipovani) na teritoriji grada, tropske i egzotične životinje za koje vlasnik ima dozvolu, a tu će biti mesta i za životinje iz Zoo-vrta.

Kada dođe do uginuća ljubimca, vlasnik može podneti prijavu na kontakt telefon na 24 sata dostupnom sajtu JKP „Pogrebne usluge” u čijoj je nadležnosti Groblje kućnih ljubimaca. Druga opcija je da poseti i Upravnu zgradu u Rajkovoj ulici od ponedeljka do petka od sedam do 15 časova. U zgradi boravi i veterinar koji će proveriti čip uginulog mezimca i potvrdu smrti koju je izdao njegov kolega. Potvrda je neophodna, kao i kod ljudi.

– Eko-pet vreća nalazi se u okviru obavezne usluge sahranjivanja, a kovčezi ne. Da li će, osim u vreći, biti dodatno stavljeni u kovčeg, zavisi od mogućnosti i želja vlasnika. Ako oni žele kovčeg, mogu da ga nabave u našim prostorijama i izbor nije mali – kaže Latinovićeva.

U okviru kompleksa u Novom Beogradu nalazi se i objekat hladnjače, gde se posmrtni ostaci mogu čuvati do sahrane. Dan košta oko 1.500 dinara. Na grobu može da se posadi cveće i manje ukrasno bilje uz saglasnost nadležnih, može da se postavi i piramida koja košta 9.090 dinara, kao i spomenik ne veći od 60 centimetara. Primeri spomenika takođe se mogu videti u okviru preduzeća, a cena je uslovljena vrstom kamena koji se koristi za njegovu izradu.

Ispraćaj uz video-snimak

Sala za ispraćaje i oproštaj od ljubimaca nalazi se u okviru upravne zgrade. Tu vlasnici, članovi porodice i prijatelji, koji su poznavali ljubimca i uživali u njegovom društvu, mogu da se uz oproste uz audio i vizuelni prikaz. U prostoriji se nalazi mesto za kovčeg ili eko-pet vreću, za fotografiju, cveće, kao i ekran za emitovanje filma ili snimaka o ljubimcu. Ta usluga se dodatno naplaćuje. 

Najstarije savremeno počivalište u Londonu

Izgradnja groblja za kućne ljubimce civilizacijski je i human čin, koji omogućava vlasnicima da se na dostojan način oproste od svojih ljubimaca.

– Lepo je što je grad izašao u susret onima koji žele da na ovaj način čuvaju uspomenu na „najboljeg prijatelja”, ali mi, kada je reč o izgradnji počivališta za kućne ljubimce u svetu, ali i regionu, kasnimo. Primera radi, u Rijeci na Kozali groblje je otvoreno početkom 20. veka – kaže dr sc. Nenad Milojević, iz Instituta za istraživanje i dokumentaciju radnih pasa „Kačari”.

Ostaci prvih grobnica gde su životinje sahranjivane s pažnjom otkriveni su u Egiptu, a postoje podaci i da je u rimskoj luci Berenika pronađen veliki broj pasa i mačaka pohranjenih na taj način. Najstarijim grobljem kućnih ljubimaca smatra se ono u Londonu i potiče iz 1881. godine, dok je počivalište Asnijer na Seni u Parizu oformljeno 1889.

– Ovde je sahranjen Rin Tin Tin, nemački ovčar, zvezda nemih filmova, a nalazi se i obeležje psu Bariju koji je živeo od 1800. do 1812. On je iz lavina na prevoju Veliki San Bernar spasao 40 ljudi. Kažu da ga je 41. čovek, i to u stanju šoka, ubio, misleći da ga napada neka zver. Pas, iako ranjen, odveo ga je na sigurno i tako spasao, ali je izdahnuo – navodi Milojević.