Bez opuštanja do Južne Afrike

Sutra protiv Bugarske prvi i poslednji put u zvaničnom susretu dres fudbalske reprezentacije Srbije obući će Savo Milošević, rekorder po broju igara u našem nacionalnom timu. Rođen 2. septembra 1973. godine u Janji, igrao je za sve mlađe reprezentativne selekcije, a za najbolji tim debitovao je 23. decembra 1994. godine protiv Brazila (0:2) u Porto Alegreu, kada je u 65. minutu zamenio Predraga Mijatovića. Ukupno je 101 put igrao za reprezentaciju SRJ i SCG i postigao 35 pogodaka, po čemu je četvrti na listi golgetera. Sa njim na terenu „plavi” su zabeležili 50 pobeda, 26 remija i 25 poraza, uz gol-razliku 178:105. Igrao je ukupno 6.236 minuta.

– Bolji scenario ni sam nisam mogao da napišem, jer bih verovatno negde pogrešio. Rado se sećam meča u Pragu protiv Češke u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. Dao sam gol u poslednjim trenucima, koji je ekipi mnogo značio. Dve utakmice bih voleo da zaboravim protiv Holandije na Evropskom prvenstvu i Argentine na Mundijalu u Nemačkoj – počeo je priču Savo Milošević.

Dodao je da su mu dragi i pogoci za Aston vilu u finalu Liga kupa, odnosno poslednji za Rubin, koji je ozvaničio prvu titulu kluba iz Kazanja. Igrajući za Partizan, Aston vilu, Saragosu, Parmu, Espanjol, Seltu, Osasunu i Rubin osvojio je tri titule prvaka, dva kupa i jedan Liga kup. Bio je i najbolji strelac Evropskog prvenstva 2000.

– Sudbina je htela da na početku i kraju karijere osvojim titule. Što se tiče šampionata u Belgiji i Holandiji ostao je gorak ukus zbog poraza od domaćina. Nikada nisam isticao ništa lično. Uvek su u prvom planu reprezentacija i klub za koji igram.

Počeo je u mlađim kategorijama noseći dres SFRJ, pa zatim SRJ i SCG, a karijeru će da završi u nacionalnom timu Srbije.

– Po tome sam verovatno jedinstven u svetu, kao i po činjenici da niko na istoj utakmici nije debitovao i oprostio se od selekcije. Ne mogu da opišem kakav je osećaj kada se oprašta, jer ga još nisam doživeo. Za mene je uvek bilo lepo da igram za reprezentaciju. To mi je bila čast i moralna obaveza i svaki put sam sticao novo pozitivno iskustvo. Činjenica da predstavljaš svoju državu čini te posebnim i ponosnim. Sutrašnji meč s Bugarima ima posebnu težinu, jer mi je oproštajni – rekao je naš rekorder.

Loš odnos sa navijačima Crvene zvezde na utakmicama reprezentacije, prokomentarisao je na sledeći način:

– Igrajući za reprezentaciju nikada nisam delio navijače. U početku je bilo izraženo da sa severne tribine vređaju fudbalere Partizana i s južne obrnuto. Vremenom se to smirilo i ostao sam samo ja na udaru. Ne znam zbog čega je tako. Nikada nisam ništa pričao o navijačima Zvezde. Pretpostavljam da je jedini razlog moje igranje u Partizanu.

O tome da li će, s obzirom na iskustvo, da bude uključen u štab reprezentacije, pogotovo ako se ona kvalifikuje za Mundijal, kazao je:

– Što se toga tiče nikada nisam otišao iz tima. Tu sam, spreman da pomognem bez ikakvih uslova. Videćemo, još nisam odlučio šta ću da radim kada završim karijeru. Imam i još ponuda da igram. U svakom slučaju ostaću u fudbalu. Možda ću biti i sportski novinar, kao 2004. kada sam pomalo pisao.

Na pitanje da li ima savet za sadašnje reprezentativce u kvalifikacijama za šampionat u Južnoj Africi, Milošević je rekao:

– Nalazimo se u dosta povoljnoj situaciji. Međutim, sličnu smo imali i u kvalifikacijama za kontinentalno takmičenje u Portugaliji, pa smo kiksnuli u Azerbejdžanu. Start jeste važan, ali mi u jednoj utakmici „prospemo” sav trud uložen u ostalima. Ne sme da dođe do opuštanja. Momci su odlično odigrali poslednje dve utakmice, ali su one već istorija. Svaki novi meč je i novi početak. Raduje me da je reprezentacija pokazala da ima kvalitet da se plasira na Mundijal. Nadam se da će igrači zadržati motiv, želju i koncentraciju i sve naredne protivnike prihvatati na isti način.

Fudbaler ruskog Rubina ističe da nema izazov igranja u Ligi šampiona, jer je u njoj učestvovao, i naglašava da mu je fudbal ljubav, igra i posao.

– Moram da budem iskren i prema sebi i prema fudbalu. Zbog toga mi i jeste teško da se oprostim. Međutim, bolje da odem sam, nego da me oteraju.

Srpski rekorder je na kraju kazao da ne žali što nije postao i najbolji strelac reprezentacije svih vremena:

– Već do 20. godine sam tri puta menjao snove, pa bih bio nekorektan da za bilo čim žalim. Uvek sam nastojao da kontrolišem svoju sujetu. Legende poput Stjepana Bobeka i Dragana Džajića biće to što jesu, bez obzira što sam ja u nacionalnom timu prestigao jednog, ili nisam drugog. Sliku o njima ne mogu da promene dva-tri gola.

Đ. Smiljanić

---------------------------------------------------------------

Pojedinci jedva čekali poraz

Na pitanje zbog čega se u našoj selekciji uvek nešto dogodi što na velikim takmičenjima poremeti atmosferu, Milošević je odgovorio:

– Na šampionat u Nemačkoj 2006. smo otišli posle odličnih priprema. Nikada, kao tada, nismo radili i bili željni uspeha. Atmosfera je bila odlična. Međutim, počela je da se kvari dolaskom Dušana Petkovića u Austriju, a zatim je poraz u prvom susretu s Holandijom shvaćen kao tragedija. Kao da su pojedinci jedva čekali neuspeh, pa da svu krivicu svale na igrače. Istina je i da je bilo onih koji nisu dres reprezentacije doživljavali i nosili na pravi način. Zato moramo da se učimo na sopstvenim greškama, da se one ne bi ponavljale.

-------------------------------------------------------------

Idol Van Basten

Savo Milošević je na pitanje ko mu je idol odgovorio:

– Idol mi je Marko van Basten. Trudio sam se da na terenu ličim na njega. On je prvi moderni centarfor. Nažalost, takvih u današnjem fudbalu nema. Očekivao sam da Andrija Delibašić pođe njegovim stopama, ali nije. Od naših reprezentativaca Jovanović igra odlično, Lazović je ekstra talenat i nadam se da neće na tome i da ostane, Pantelić je veoma dobar, međutim, oni nisu klasične „devetke”.

---------------------------------------------------------------------

U Blekburnu mrlja karijere

Rekorder po broju igara u nacionalnom timu je kao mrlju u karijeri istakao:

– U vreme kada su svi imali veoma negativno mišljenje o nama Srbima, na meču Aston vile u Blekburnu sam pljunuo u pravcu navijača, koji su me vređali na nacionalnoj osnovi. Nikada im se nisam izvinio zbog tog postupka, mada iskreno ni sada nisam siguran da je trebalo to da uradim.

----------------------------------------------------------------

Ergić umesto Kuzmanovića

Fudbaler Fiorentine Zdravko Kuzmanović zbog povrede vilice (dobio jak udarac) morao je da otkaže poziv Radomiru Antiću, pa je selektor odlučio da ga zameni oporavljeni Ivan Ergić, član Bazela.

Iako nije u konkurenciji za sastav reprezentacije za sutrašnji meč sa Bugarskom u Kovilovo je na početak priprema došao i povređeni Marko Pantelić, dok je Mladen Krstajić bio prikovan za krevet zbog gripa, pa bi trebalo danas da se priključi selekciji. Na povredu se žali i kapiten nacionalnog tima Dejan Stanković.