Trijumf Slobodarske partije

Kada je Slobodarska partija Austrije (FPO) ušla u vladu 2000. godine, kao mlađi partner Narodne partije (OVP), to je šokiralo Evropsku uniju, koja je zbog toga Beču uvela diplomatske sankcije. Ovog puta, uspeh tvrde desnice bio je očekivan i mesecima najavljivan. Slobodarska stranka odnela je pobedu na jučerašnjim izborima za Nacionalni savet (donji dom parlamenta) osvojivši 29,1 odsto glasova, ispred konzervativnog OVP-a kancelara Karla Nehamera, koji je dobio 26,2 procenta podrške. Socijaldemokrate (SPO) su na trećem mestu sa 20,4 odsto. Cenzus su prešli još Zeleni i NEOS sa nešto manje od po devet odsto, dok je izborni prag od četiri procenta bio nepremostiva prepreka za komuniste i Partiju piva, pokazale su projekcija na osnovu izlaznih anketa „Foresight-a” za ORF. Biračko pravo iskoristilo je 78,5 odsto građana, što je nešto više nego 2019. godine kada je glasalo 75,6 odsto.

Lider FPO-a Herbert Kikl izjavio je sinoć nakon objavljivanja rezultata da je njegova stranka spremna da razgovara sa svim partijama o formiranju vlade i pozvao ih da još jednom preispitaju odbijanje koalicije sa Slobodarskom partijom. Kancelar Nehamer rezultat je nazvao „gorkim”, dok je njegova ministarka odbrane Klaudija Taner priznala da je poraz bio „poziv na buđenje”.

U Beču sada predstoje komplikovane nedelje, jer će potraga za većinom u parlamentu biti teška. Iako bi dve najstarije stranke, narodnjaci i socijalisti, inače jedine koje su u posleratnoj istoriji zemlje davale kancelare, potencijalno mogle da zaustave nalet „ekstremne desnice”, njihove politike deluje nepomirljivo. Pogotovo nakon što je novi lider SPO-a Andreas Babler pomerio stranku dodatno ulevo. Uprkos tome i pobedi na izborima, prvom čoveku FPO-a će biti teško da postane kancelar. Sve stranke sem OVP-a su još pre glasanja isključile potencijalnu koaliciju sa novim pobednicima. Narodnjaci su jedini raspoloženi za kompromis, pod uslovom da Kikl ne bude na čelu izvršne vlasti.

„Videćemo u narednim nedeljama šta je važnije za glasače FPO-a: preuzimanje kancelarskog mesta ili Herbert Kikl”, rekao je sinoć politički analitičar Peter Filcmajer za austrijske medije, dodajući da su pitanja, a ne ličnosti motivisale glasače.

FPO i OVP imali su dugu, može se reći i problematičnu istoriju saradnje. Još početkom ovog veka narodnjaci su srušili barijeru kada su formirali vladu sa FPO, ali vlada se raspala pre isteka mandata. Slično je bilo i 2017. godine kada je romansa završena sa tzv. „Ibicagejtom”.

Ovaj put možda budu imali više sreće. Međutim, Kikl bi prvo morao da se izjasni o tome da li bi se povukao za dobrobit stranke, na šta je u kampanji izbegavao da odgovori.

Otkako je on preuzeo stranku okaljanu korupcijom 2021. godine, njena popularnost je oporavljena usled besa birača zbog migracija, inflacije i ograničenja za vreme pandemije virusa korona u skladu sa strankama tvrde desnice u drugim delovima Starog kontinenta.

Iako su prethodnih nedelja pojedini analitičari smatrali da bi velike poplave u Austriji mogle naštetiti FPO-u, koji negira ozbiljnost klimatskih promena, to se nije desilo.

U poslednjem govoru pred izbore, Kikl je još jednom osudio sankcije Evropske unije prema Rusiji, tvrdeći da štete domaćoj ekonomiji, zagovarao koncept „remigracije”, koji poziva na proterivanje ljudi neevropskog etničkog porekla za koje se smatra da nisu uspeli da se integrišu u austrijsko društvo, i besneo protiv odlazeće vlade, što je stranci donelo 13 odsto više glasova nego na prethodnim izborima.

Sa druge strane, podrška konzervativnog OVP-a koji se u finišu kampanje približio Slobodarskoj partiji kada su u pitanju stavovi o migrantima, pala je za preko 11 procenata, dok je i njihov mlađi koalicioni partner, Zeleni, takođe izgubio 5,5 odsto.