Antiratna priča u slikama

Pančevo – Put jedne porodice, poreklom sa ovih prostora, opisan je na izložbi pod nazivom „Lifeline”. Postavka je iz Temišvara stigla u Narodni muzej u Pančevo, odakle će produžiti u nemački grad Ulm. Simbolično, na ovaj način se autor Diter Mamel vraća u kraj gde je njegova porodica pre osam decenija živela i istim putem se vratila u Nemačku.

Diterov deda, banatski Švaba, rođen u Temišvaru, upoznao je u Kačarevu svoju buduću suprugu, banatsku Švabicu, zbog nje se preselio u južni Banat, da bi nakon Drugog svetskog rata čitava porodica morala da krene put Austrije i Nemačke, kao i većina lokalnih Švaba. Zato naziv izložbe „Lifeline” može da se prevede i kao životni put, ali i kao „uže spasa” – Mamelovim precima upravo je to bila migracija. I zato je umetnik svoju ličnu priču, povezao sa sudbinama migranata iz Sirije, koje je prvi put sreo dok je bio na odmoru u Grčkoj.

„Ovo je porodična priča, ali i priča o sadašnjosti i budućnosti, izbeglicama i migracijama bez kraja”, ističe Diter Memel dok pokazuje platno na kom je njegova majka izvezla njegov lik crvenim koncem – linijom života, koji vodi kroz izložbu. Dodaje da su ga prizori čamaca prepunih izbeglica, koje je video na letovanju, duboko dirnuli. To ga je i podstaklo da decu u izbegličkim kampovima podučava crtanju, kako bi im bar malo odagnao strepnju i strah i olakšao život u novoj sredini.

„Mamelovi radovi nose sa sobom mnogo tragičnih momenata, gotovo sasvim istisnutih iz sećanja. Njegov pristup jeste duboko ličan, ali se istovremeno bavi i izbeglicama sa kojima je bio. Trebalo bi da i mi imamo neku vrstu saosećanja za sve priče koje su toliko složene, toliko isprepletane, na tom putu kroz Balkan. Kud god da krenete, vidite koliko su one povezane, koliko njihovo strujanje teče kroz sve nas”, istakao je umetnik Aleksandar Rakezić Zograf na izložbi, koja je simbolično otvorena u 19.44. Te brojke tvore i godinu kada su iz ovih krajeva, posle ratnih zbivanja, mnogi Nemci morali da se odsele.

„Sve te naše lokalne priče, banatske, jugoslovenske balkanske, srpsko-mađarsko-nemačke, svedoče kako su antiratne teme uvek lične i porodične, a one ratne uvek nekako velike i idealističke. Pa i tema oslobođenja Pančeva 6. oktobra 1944. godine biće sledeća izložba u našem muzeju, kada ćemo obeležiti osam decenija od godine koja je postala neraskidivi deo svake porodične priče Banaćana”, istakao je Miroslav Birclin, direktor Narodnog muzeja Pančevo.