Kriza bez presedana

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. novembra – Amerika mora da popravi greške počinjene u dosadašnjem strateškom kursu jer bi mogla da doživi još gore trenutke od sadašnjih, proističe iz sinoćnog intervjua, prvog posle pobede na predsedničkim izborima, Baraka Obame. Iako je konstatovao da se zemlja nalazi u ekonomskoj „krizi bez presedana, kakva u najmanju ruku nije viđena od Velike depresije” (pre gotovo osam decenija), on je u razgovoru, u kome je učestvovala i njegova supruga Mišel, s voditeljem televizije Si-Bi-Es, upozorio da je pred nacijom zadatak „ne samo da preduzme mere protiv onoga što se dogodilo već i da spreči ono što bi još moglo da je snađe”.

Kad preuzme vlast, 20. januara, prioritete će, kako je rekao, dati – ekonomskom opravku, pojačanju regulacije tržišta i zaštiti masa koje ostaju bez kuća u sadašnjim lomovima na pijaci nekretnina, hipoteka i kredita. Građani očekuju, dodao je, da on kao novi lider „treba da misli i na obične sunarodnike, a ne samo na bogate i moćne”.

Zbog sličnih nagoveštaja, štab na izborima poraženog republikanskog rivala Džona Mekejna prebacivao mu je da je sklon „socijalističkim metodama prelivanja dohotka”. Obama je, međutim, i sada istakao da ne želi da dovede u pitanje američki kapitalizam već da povrati poljuljano poverenje u sistem – kao što je to početkom tridesetih godina prošlog veka uradio Franklin Ruzvelt – da obnovi „balans”, da ekonomija ponovo blesne…

Potvrdio je, takođe, da će mu prioriteti biti i oročeno povlačenje trupa iz Iraka (ranije je pominjao rok od 16 meseci), uništavanje Al Kaide uz hvatanje ili likvidaciju njenog vođe Osame bin Ladena, a i zatvaranje zatvora u Gvantanamu i ukidanje načina isleđivanja zarobljenika koji su mnogi ocenili kao torturu. Rekao je, pritome, i da bi zakatančenje kazamata u vojnoj bazi na Kubi doprinelo da „Amerika povrati moralni prestiž u svetu”, poljuljan poslednjih osam godina nizom jednostranosti i prenebregavanjem međunarodnih normi.