Optužbe na račun bugarske kandidatkinje za EK

Specijalno za „Politiku“
Sofija ‒ Bugarska bi, prema najavama Ursule fon der Lajen, u novom sastavu Evropske komisije trebalo da dobije mesto komesara za istraživanja i inovacije. Tu poziciju će, kako je planirano, zauzeti bivša ministarka spoljnih poslova i pravde Ekaterina Zaharijeva. Ona će biti među 11 žena u novoj EK. Evropski parlament (EK) je spreman da počne saslušanja predloženih evropskih komesara, ali će raspored biti određen nakon što poslanici dobiju svu potrebnu dokumentaciju od EK i u dogovoru sa Savetom EU. Evropski parlament je krajem prošle nedelje precizirao da pre nego što pređe na saslušanja mora imati biografije kandidata za evropske komesare i pisma kojima se definišu njihovi budući zadaci u novoj komisiji.

„Želim da izrazim zahvalnost predsednici Evropske komisije gospođi Ursuli fon der Lajen i bugarskoj vladi na ovom poverenju i na nominaciji. Svesna sam odgovornosti. Velika je. Resor koji je Bugarska dobila je jedan od resora budućnosti, on je izuzetno važan i u centru je i prethodne i sledeće komisije”, istakla je Zaharijeva.

Prema njenim rečima, u političkim smernicama koje je Ursula Fon der Lajen dala na početku svog mandata, posebno mesto je posvećeno inovacijama i istraživanju. „Moramo da ih ojačamo kako bismo našu ekonomiju učinili konkurentnijom. Odnosno, ovo je direktno povezano sa povećanjem konkurentnosti EU i evropske privrede”, prokomentarisala je i Zaharijeva.

Ona je odbila da odgovara na pitanja „Politike” u vezi sa njenom funkcijom dok se ne okonča postupak saslušanja. Na prvi pogled, njeno iskustvo i interesovanja su daleko od onoga čime bi trebalo da se bavi u Briselu. Zaharijeva je tipičan predstavnik partijske birokratije, koja je prošla kroz razna ministarstva. Počela je kao direktorka Pravnog direktorata u Ministarstvu unutrašnjih poslova u vreme kada je njegov ministar bio Jevdet Čakarov – u trojnoj vladajućoj koaliciji. Bila je zamenik ministra u Ministarstvu regionalnog razvoja u prvoj vladi koju je vodio GERB, kao i glavni sekretar predsednika partije Rosena Plevnelieva. Odatle je otišla na položaj ministra pravde i spoljnih poslova u poslednje dve vlade GERB-a. U toku 2018. godine Zaharijeva je bila umešana u skandal u vezi sa prodajom bugarskog državljanstva. Bivši službenik za imigraciju optužio je Zaharijevu da je učestvovala u šemi plaćenog državljanstva dok je bila ministarka pravde od 2015. do 2017. godine. Zaharijeva je negirala optužbe i protiv nje nije preduzeta nikakva pravna akcija. Slučaj je trenutno u toku pred Gradskim sudom u Sofiji. Za isto delo optužen je i Petar Haralampiev, koji je bio na čelu Državne agencije za Bugare u inostranstvu.

Postoji još jedan skandal u vezi sa Zaharijevom, a odnosi se na njenog supruga Angela Zaharijeva. Digla se velika prašina 2020. godine oko takozvanog potpornog zida na poznatoj plaži Alepu. Tada je postalo jasno da se iza projekta za osiguranje klizišta kriju radovi na plaži koja se nalazi južno od Burgasa. Arhitektonska firma „A i A arhitekti”, koja je u vlasništvu supruga Ekaterine Zaharijeve, bila je glavni projektant objekta za odbranu obale. Ekolozi su otkrili da je takozvani potporni zid zapravo hotel jer već ima izgrađene hotelske sobe i otvor za lift. Međutim, iz kompanije Angela Zaharijeva su nastavili da tvrde da nije reč o hotelskim sobama već da će to apsorbovati masu klizišta i kasnije biti zatrpano zemljom. Kako prenosi „Evroaktiv”, tokom intervjua, Fon der Lajenova je posebno pitala Ekaterinu Zaharijevu o aktivnostima njenog muža, a ona je rekla da su oni ličnosti za sebe. Fon der Lajenova, međutim, nije bila zadovoljna odgovorom.

„Ovo je jak resor, treći put zaredom će komesar iz Bugarske biti odgovoran za inovacionu politiku. Osnova ovog resora je program ’Horizont’ iz kojeg se odobravaju sredstva za evropske inovacije. Očekujemo da će se značajno povećati sredstva u fondu i tražimo načine da privučemo više privatnog kapitala u Bugarsku. Zato će komesar imati ogromnu odgovornost u pogledu prioriteta nove komisije”, kaže za „Politiku” Radan Kanev, poslanik iz partije Demokratska Bugarska, koja je članica grupacije Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu.

Resor koji bi trebalo da vodi Zaharijeva, kako kaže, ima ogromne mogućnosti.

„Do 2027. godine ovaj resor će raspolagati sa više od 94 milijarde evra. Novac je namenjen smanjenju administracije, administrativnog opterećenja startapa, kompanijama i naučnim jedinicama koje stvaraju inovativne proizvode i usluge. Ovo je izuzetno dobra prilika za Bugarsku i, naravno, za celu EU”, kaže Andrej Kovačev, poslanik GERB-a, koji je takođe član narodnjaka u Evropskom parlamentu.

Bugarska je u prethodnom mandatu Evropske komisije imala resor za naučna istraživanja, kulturu, obrazovanje i omladinu i vodila ga je najpre Marije Gabrijel do imenovanja na premijersko mesto, a zatim do kraja mandata Ilijana Ivanova.

Da nije tako lako proći ispitivanja u EP govori i to što je parlament 2019. odbio tri kandidata za evropske komesare – iz Rumunije, Mađarske i Francuske. U prva dva slučaja zbog sukoba interesa, a u trećem zbog finansijske istrage. Bugarska je imala negativno iskustvo sa kandidatom za evropskog komesara za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje na krize, Rumjanom Želevom, ministarkom spoljnih poslova, koju je predložila prva vlada Bojka Borisova. Njeno saslušanje je bilo potpuni fijasko zbog loše pripreme, lošeg poznavanja engleskog jezika (saslušanja su na engleskom i francuskom) i neuverljivih odgovora na pitanja poslanika.