„Zlatna školjka" opet ostaje u Španiji

San Sebastijan ‒ Uzbudljivi i uznemirujući, umetnički i hibridni dokumentarac „Popodneva samoće” („Tardes de soledad”) poznatog katalonskog autora Alberta Sere osvojio je „Zlatnu školjku” 72. San Sebastijan festivala za najbolji film i takva oduka žirija naišla je na odobravanje i publike i filmskih profesionalaca prisutnih na ovoj manifestaciji.

Njegov film je i vizuelno i tematski impresivan. Autor primorava publiku da vidi ritual borbe s bikovima u koridi, jer o tome je „Popodneva samoće”, iz ekstremnog krupnog plana. Da sluša srceparajuće zvuke koji ga prate, da uranja u njegovo nimalo romantično, već ekstremno realističko prikazivanje onoga što se zaista u koridi događa. Kamera kao ulazi u glavu bika, ne skreće od najbrutalnijih trenutaka krvave borbe, koja povremeno liči na dobro pripremljeno sadističko ubistvo životinje. Nimalo nalik onome što se na ovu temu do sada prikazivalo na velikom filmskom platnu. Kamera je nepristrasna i direktna i kada zaviruje u ritual oblačenja čuvenog španskog toreadora i Serinog filmskog junaka Andresa Roka Reja u kičasto pripijeno odelo dok mu pratioci i obožavaoci laskaju i pevaju pohvale. Mnogi su film shvatili kao oštru kritiku mačizma i borbe s bikovima koja se nekada smatrala sastavnim delom španske tradicije i kulture, a sada su postale zabranjene i u Španiji i u Latinskoj Americi. Međutim, ono što se posle projekcije „Popodneva samoće” desilo u San Sebastijanu može se opisati i kao približavanje pristalica filma njegovim protivnicima. Naime, Albert Sera je javno izjavio i sledeće: „Borba s bikovima nije zabava, to je pozitivna vrednost i bolje je da postoji. Ne zanimaju me razlozi ili ideologija osim na filmu.” Oglasila se i Baskijska partija branilaca divljih životinja koja je čak pozvala festival da zabrani prikazivanje filma jer „normalizuje praksu borbe s bikovima”. Odlukom žirija na čijem je čelu bila prošlogodišnja dobitnica „Zlatne školjke” za film „Raženi rog” – sansebastijanska rediteljka Hajone Kamborda, a među članovima i radikalni austrijski autor Ulrih Zajdl, da proglasi Sera pobednikom stavljena je tačka na ovaj spor. I film „Popodneva samoće” nastaviće i svoj festivalski i bioskopski život.

 Zanimljivo je i to što je žiri svojom Specijalnom nagradom namenjenom glumačkom ansamblu, ovenčao film unuke slavnog Frensisa Forda Kopole – Đije Kopole, sa nazivom „Poslednja šougerla”, u kojem glavnu ulogu igra nekadašnji filmski i televizijski seks-simbol Pamela Anderson, ali i Džejmi Li Kertis. Reč je o priči o ostarelim lasvegaskim erotskim plesačicama koje su život i svoju karijeru provele demonstrirajući svoju seksualnost za javnost, a nakon šoua završavale osuđene na depresiju i usamljenost. Ton filma nije sarkastičan, već sentimentalan i nostalgičan. Amerikanci profesiju šougerle smatraju umirućom i ugroženom feminističkom revolucijom i ove moderne gladijatorke tonu u svoj ekonomski sunovrat. Poslednje erotske plesačice koje gube tlo pod nogama, sa velikim osećanjem i ličnim odnosom prema ulozi igraju Pamela Anderson, seks-simbol devedesetih, kao njena koleginica Džejmi Li Kertis. Dve dirljive uloge...

 Nagrada „Srebrna školjka” za najbolju režiju ravnopravno je dodeljena Portugalki Lauri Kareira za film „U jesen” i Špancu Pedru Martinu Kaleru za film „Naricanje”. Oba filma su debitantska, posebno je impresivna tužna priča o portugalskoj imigrantkinji u Kareirinom filmu koja je izgubila identitet u Škotskoj, koja je u svakom smislu hladna.

 Nagrada za najbolji scenario i najbolju mušku ulogu pripala je filmu „Kad jesen dolazi” Fransoa Ozona, koji je scenario pisao zajedno sa Filipom Pjacom. Svoju „Srebrnu školjku” za glumu prigrlio je francuski glumac Pjer Loten, čiji je lik u filmu imao važnu ulogu u životima dve ostarele junakinje o kojima Ozonov film i pripoveda. Bez nagrada nije ostao ni izvrstan kineski film „Vezani u raju” scenaristkinje i rediteljke Hu Sin. Zvanični žiri mu je namenio Nagradu žirija za najbolji snimateljski rad, koju je za svoju maestralnu fotografiju zaslužio Pijao Songri. Žiri Međunarodne federacije kritičara ‒ Fipresci, „Vezane u raju” proglasio je najboljim filmom u zvaničnoj konkurenciji 72. San Sebastijanskog festivala.

 Uočeno je da je prilikom dodele nagrada za glumu žiri očigledno teško podneo novi pravilnik o festivalu po kojem se, umesto tradicionalne podele na muške i ženske uloge, sada dodeljuju nagrade za glavne ili sporedne uloge bez obzira na pol. Takođe, na festivalu u San Sebastijanu u svim programskim celinama dominirali su filmovi fokusirani na ženske likove i ženske probleme i prošlosti i današnjice. Bilo je šta da se bira, a nagrada „Srebrna školjka” za glavnu ulogu otišla je ipak u ruke španske glumice Patrisije Lopez Arnaiz iz filma „Žmirkanje” u režiji Pilar Palomero, što je bila samo jedna od mogućih opcija...

  U paralelnim takmičarskim programima poput legendarnog „Zabaltegija” („Otvorena zona”), za pobednički je proglašen film „April” Dee Kulumbegašvili (bila je pobednik San Sebastijana sa filmom „Početak” koji je nedavno bio nagrađen i na 81. Veneciji). I Serin „Popodneva samoće” i Dein „April” pripadaju korpusu onog što se može nazvati radikalnim i beskompromisnim filmom, te je sansebastijanski takmičarski krug tako ove godine i zaokružen.