Kako se širi bolest plavog jezika

Bolest plavog jezika (BPJ) poslednji put je prijavljena 2020. godine, a to je slučaj i sa serotipom 4 novog virusa. Od nje obolevaju papkari – goveda, ovce, koze, jeleni i lame – i na Evropu se proširila iz Velike Britanije. Ova bolest najviše se javlja u ovčarstvu, kozarstvu (manje kod goveda) i ne prenosi se sa životinje na životinju niti na čoveka. Širi se preko prenosioca virusa, insekata iz roda kulikoides – komaraca, osa i muva. Insekti ubodom kroz kožu unose uzročnika bolesti u organizam zdrave životinje, a sami se zaraze sišući krv obolelih životinja. Ovde je reč o serotipu 3, koji se širi brže od drugih serotipova i podtipova virusa, protiv kojeg ne postoji registrovana vakcina. Zato je, kad je reč o širenju ove bolesti, potrebna najveća pažnja. Životinje koje je prebole stiču imunitet, a njihova otpornost kolostrumom se prenosi na potomstvo.

Simptomi bolesti najuočljiviji su kod ovaca. Inkubacija u prirodi traje do sedam dana. U akutnom stanju temperatura je povišena do 42 stepena. Povišena temperatura traje od dva do 11 dana, a u proseku šest do sedam dana. Drugog ili trećeg dana pocrveni sluzokoža usta i nosa uz pojačanjo slinjenje, a usled žvakanja stvara se pena. Prvo se iz nosa cedi tečnost koja je zamućena, gnojna i krvava, a kad se taj iscedak osuši, nastaje krasta. Sluzokoža usta je otečena uz sitna krvarenja. U težim slučajevima jezik bolesne životinje je otekao, viri iz usta i tamnoplav je, po čemu je bolest i dobila ime. Ponekad je vrh jezika potpuno oljušten. Iz usta životinje oseća se veoma neugodan zadah. Mogu se javiti i pojačano suzenje, zažarenost očnih sluznica i otok kapaka. Životinja je snuždena, ne jede zbog promena na jeziku i otežano diše zbog promena na sluzokoži nosa. Slabi i mršavi.

Smrtnost kod ove bolesti iznosi od dva do 30 odsto, a u težim slučajevima životinja ugine za jedan do osam dana. Kad bolest dostigne vrhunac javljaju se promene na papcima pa se obolela životinja otežano kreće. Počinje da joj otpada vuna. Kod goveda su ovi znaci bolesti blagi i jedva uočljivi, smanjena je mlečnost, slabije su konstitucije i mogući su pobačaji. Važna preventiva je držanje ovaca i goveda u staji, jer prenosioci bolesti manje ulaze u objekte i stoku napadaju najčešće kad je na paši.

Ovoj bolesti slične su goveđa kuga, slinavka i šap, boginje, zarazna korica goveda i nekoliko drugih.

U Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sprovode se nadzor, monitoring, otkrivanje, praćenje i suzbijanje bolesti plavog jezika. Dijagnoza se sprovodi u nacionalnoj referentnoj laboratoriji, gde se determinišu serotipovi ovog virusa. Kod nepovoljne epizoološke situacije može se odobriti vakcinacija prijemčivih životinja kod određenog serotipa virusa.

Stradimir Martinović,
republički veterinarski inspektor u penziji, Vrbas