Ko manje jede – duže živi

Čovekov život, zdravlje i tajna dugovečnosti predmet su brojnih istraživanja. Oduvek je čoveka najviše zanimalo koliko dugo i kako kvalitetno će živeti. Jedan od mogućih odgovora nudi se u studiji harvardskih naučnika, objavljenoj u časopisu "Cell". Rezultati njihove studije sugerišu da je za ovaj fenomen ključna molekularna reakcija na stres izazvan ograničenim unosom kalorija. Iako je prva asocijacija na stres nešto loše, u ovom slučaju nije tako. Ovde ta reakcija doprinosi očuvanju ključnih funkcija ćelija pa tako organizmu olakšava borbu protiv bolesti povezanih sa starenjem, objašnjava se u članku o ovoj studiji.
Laboratorijski eksperimenti na ljudskim ćelijama pokazali su da smanjenje unosa kalorija, uz održavanje potrebnog nivoa hranjivih materija, pokreće lančanu reakciju u mitohondrijama koja dovodi do povećanja nivoa koenzima po imenu NAD.

To dovodi do povećane aktivnosti enzima čiju proizvodnju kontrolišu geni SIRT3 i SIRT4.

Posledica ovih procesa je jačanje mitohondrija, povećavanje količine energije koju oni "isporučuju" ćelijama pa samim tim i usporavanje procesa njihovog starenja.

I neka ranija istraživanja pokazala su da su oštećene ili smanjeno funkcionalne mitohondrije povezane s Alchajmerovom bolešću, moždanim udarom, bolestima srca i dijabetesom.

Veruje se da je to posledica oksidativnog stresa koji posle oštećenja mitohondrijske DNK dovodi do odumiranja ćelija.

Američki istraživači ovog procesa veruju da geni SIRT3 i SIRT4 predstavljaju obećavajuće mete za razvoj lekova namenjenih borbi protiv bolesti povezanih sa starenjem.