U digitalnom prostoru sve ostaje zauvek

Društvene mreže su sastavni deo skoro svačijeg života, ali oni koji ih koriste nemaju odgovarajuće informacije o potencijalnim opasnostima i zloupotrebama. – Najvažniji je oprez. Prvo treba da znamo koje su naše mogućnosti i ograničenja kada je reč o tehničkoj zaštiti na društvenim mrežama i prilikom korišćenja savremenih tehnologija. To je po meni zadatak tri velika društvena sistema. Jedan je sistem prosvete, drugi telekomunikacija i treći je policija – ističe za „Politiku” psiholog Biljana Lajović.

Ti sistemi, kako napominje, se sreću sa posledicama i oni na najbolji način mogu da uoče mesta gde se nalaze „zamke”.

„Obrazovni sistem je u prilici da najviše radi na prevenciji jer su skoro sva deca jedne države obuhvaćena obrazovanjem, a i zaposleni i roditelji su u neposrednom kontaktu zbog dece”, objašnjava naša sagovornica koja je bila dugogodišnji radnik u Ministarstvu prosvete i učestvovala je u izradi prvog priručnika o digitalnom nasilju.

Napominje da decu, kao i odrasle, treba učiti da na društvenim mrežama ne rade ono što ne bi radili u realnom životu.

– Da li biste nekom u realnom životu koga ne znate a priđe vam rekli sve o sebi – ime, prezime, gde živite, ko su vam roditelji, šta volite, a šta ne?! Naravno da ne. A zašto onda te podatke ostavljati na društvenim mrežama? Primera radi, treba voditi računa da na društvene mreže ne postavljamo podatke kada idemo na godišnji odmor, jer veliki broj lopova pljačka stanove upravo na osnovu tih podataka. Ne bi trebalo postavljati fotografije sa plaže. Sećam se primera kada su otkrivena dva maloletna dečaka iz Hrvatske koja su sa svih različitih profila skupljala fotografije devojčica sa plaže u kupaćim kostima. Ispod tih fotografija „kačili” su tekstove neprimerenog, uvredljivog sadržaja. To je slučajno otkriveno, a policija ih je pronašla preko aj-pi adrese. Utvrđeno je da su se oni „šalili”, ali su tim svojim gestom mnogima zagorčali život – kaže Lajovićeva i napominje da to govori o nezrelosti dece koja uopšte nisu shvatila kakve to posledice ima.

Kada je reč o maloletnim osobama, tu se pojavljuje i dodatni problem – roditelji koji deci čine medveđu uslugu.

– Većina društvenih mreža, da biste se na njih prijavili, postavlja starosne granice, uglavnom na 13 godina, jer da biste uopšte mogli da pristupite nekoj društvenoj mreži vi morate da ostavite svoje podatke. A roditelji da bi se približili deci čine ogromnu grešku i pomažu im da pristupe nekoj od tih mreža tako što će slagati koliko imaju godina. Na taj način odobravaju laž kada im koristi i tome nenamerno uče decu. S druge strane, omogućavaju im da uđu u svet koji na osnovu životnog iskustva dovoljno ne poznaju i koji nosi brojne opasnosti – objašnjava Lajovićeva.

Ona ističe da je najveći problem to što većina korisnika interneta ne zna da sve što urade na društvenim mrežama ostaje negde zabeleženo.

– Može da se izbriše sa jednog, drugog, trećeg mesta ali na kraju uvek ostaje negde sačuvano i to je ono o čemu se mora voditi računa. Primera radi, neko stavi neku vašu fotografiju koja je neprimerena i vi od vlasnika društvene mreže tražite da je ukloni. Ali je u međuvremenu neko preuzme, podeli („šeruje”) i ona stigne ko zna gde i ostane zauvek u „internet prostoru” – upozorava Lajovićeva.