Pašalić: Uspeh inkluzivnog obrazovanja ispit naše humanosti

Uspeh inkluzivnog obrazovanja, koje treba da omogući da sva deca imaju jednaka prava na školovanje i sticanje znanja, u dobroj meri zavisi od ljudskog faktora. Pre svega saosećanja, odnosno naše sposobnosti da razumemo i potrebe drugog i poistovetimo se sa problemom ili situacijom u kojoj se nalazi, izjavio je juče zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je naglasio da je dokumentarni film „Put do razumevanja”, koji je juče premijerno prikazan u beogradskom Medija centru, nastao upravo sa ciljem da se široj javnosti direktno ukaže na takvu potrebu i podstakne dijalog svih zainteresovanih strana, kako bi se sistemskim merama otklonili svi oni izazovi koji i dalje stoje na putu inkluzivnom obrazovanju.

Prema Pašalićevim rečima, za Srbiju bi možda najuputnije rešenje bilo da kreira sopstveni model inkluzivnog pristupa obrazovanju, uvažavajući pre svega potrebe onih na koje se inkluzija odnosi, najviše same dece.

Kao nacionalna institucija za ljudska prava, zaštitnik građana od uvođenja zakonodavnih reformi 2009. godine prati primenu inkluzije u obrazovanju u Republici Srbiji. Svi podaci do kojih je institucija došla u svom radu ukazuju na to da je inkluzivno obrazovanje zaživelo, ali da se najveće prepreke primeni ovog pristupa i dalje odnose na dostupnost, kvalitet, finansiranje i funkcionisanje dodatnih usluga za decu sa smetnjama u razvoju.

Danijela Radojević, načelnica Odeljenja za promociju i unapređenje prava deteta istakla je da je ta institucija prošle godine sprovela istraživanje o inkluzivnom obrazovanju u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, kao i da je na tom osnovu, zaštitnik građana formulisao 16 predloga i preporuka za unapređenje usluge dodatne podrške u obrazovanju dece. Između ostalog, ombudsman je predložio nadležnim organima da obezbede finansijske, ljudske i druge resurse kako bi se omogućilo da svako dete kome je utvrđena potreba za dodatnom podrškom u obrazovanju takvu uslugu i dobije. Ukazano je i na neophodnost obezbeđivanja obavezne i kontinuirane edukacije prosvetnih i radnika u sistemima socijalne i zdravstvene zaštite o značaju inkluzivnog obrazovanja, kao i obuke dece i učenika, počev od predškolskog obrazovanja.