Investicioni rejting istorijski uspeh Srbije

Sav naš dosadašnji uspeh staje u tri slova – BBB-. Naš put uspeha se nastavlja i nakon tog velikog rezultata. To znači makroekonomsku stabilnost, izbalansiranost javnih finansija, razuman nivo javnog duga. Srbija je pre desetak godina bila na ivici bankrota, a sada je u rangu najuspešnijih ekonomija. Dakle, pozitivni izgledi za dalje napredovanje Srbije su tu, kaže u razgovoru za „Politiku” Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija

Citat: Države koje imaju investicioni rejting karakterišu niži troškovi zaduživanja, ali i veća atraktivnost za dugoročna ulaganja u realnu privredu

Kasno sinoć u Srbiju je stigla vest da je jedna od tri najveće svetske kreditne agencije američka „S&P Global Ratings” povećala kreditni rejting Srbije na BBB- sa stabilnim izgledima, što znači da je Srbija time dobila status zemlje sa investicionim rejtingom kod te agencije. Kakvi su vaši prvi komentari?

Srbija je prvi put u svojoj istoriji dobila investicioni rejting i možemo samo biti ponosni na to. Ovo je uspeh svih nas, svih građana Srbije. Za deset godina ovo je podizanje za četiri nivoa kod te rejting agencije i konačno smo u „investicionoj korpi”. Naime, agencija „S&P Global Ratings” povećala je dugoročni kreditni rejting Srbije u stranoj i domaćoj valuti sa BB+ na BBB-. Sav naš dosadašnji uspeh staje u ta tri slova. Istovremeno, podigli su i kratkoročni kreditni rejting u stranoj i domaćoj valuti na A-3 sa B.

Iako je ovo nešto što smo očekivali, nešto što je logičan sled svega što smo uradili u prethodnoj deceniji i iako u skladu s tim ne mogu da kažem da sam previše iznenađen, preplavljen sam ponosom što smo u tome i zvanično uspeli. Dobijanje investicionog rejtinga je uspeh odgovorne ekonomske politike koju sprovodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić još od 2014. godine. Pa pogledajte samo – Srbija je pre desetak godina bila na ivici bankrota, a sada je u rangu najuspešnijih ekonomija. Utisci se još nisu slegli, ali ovo je velika stvar za našu zemlju i najglasnije pitanje koje sada čujem je – „Investicioni rejting je tu, šta sada?” Pa, sada nastavljamo dalje, moj je odgovor. Rezultati dosadašnjeg rada su tu, ali dalji planovi su još veći. Naš put se nastavlja s očekivanjem da sledeće godine i druge dve rejting agencije donesu ocenu o investicionom rejtingu za našu zemlju. Pritom, podsetiću da su nama sve tri rejting agencije o kojima govorimo, ove godine već dale pozitivne izglede za povećanje kreditnog rejtinga. Dakle, pozitivni izgledi za dalje napredovanje Srbije su tu. Nastavljamo sprovođenje započetih reformi, nastavljamo sa poboljšanjem kvaliteta života građana, sa sprovođenjem programa „Skok u budućnost – Srbija 2027” i investicionim ciklusom koji smo započeli.

Pre toga „šta sada”, recite nam šta za Srbiju, ali i za investitore, znači kada jedna zemlja ima investicioni rejting?

Kreditni rejting oslikava sposobnost i spremnost zemlje da svoje finansijske obaveze izmiruje na vreme i u potpunosti. To je globalni investicioni rečnik, neodvojiv deo procesa donošenja odluka za investitore. A znamo odlično koliko su investicije značajne i šta one sve vuku. Pre svega razvoj, rast BDP-a, nova radna mesta i tako dalje. Agencije za kreditni rejting imaju značajan uticaj na finansijsko tržište, jer investitori upoređuju stepen rizika koji je za njih prihvatljiv. Zanimljivo je da, na primer, japanski profesionalni investitori ulažu isključivo u zemlje sa investicionim rejtingom. Države koje imaju investicioni rejting karakterišu niži troškovi zaduživanja, ali i veća atraktivnost za dugoročna ulaganja u realnu privredu. To znači makroekonomsku stabilnost, izbalansiranost javnih finansija, razuman nivo javnog duga. Tri najuticajnije svetske agencije na finansijskom tržištu su „S&P Global Ratings”, „Moody’s Ratings” i „Fitch Ratings”. Prva od te trojke je izašla sa stavom: da, Srbija je zemlja koja zaslužuje investicioni rejting. To je kao da iz druge lige pređete u prvu. Veliki je to uspeh. Mi smo jedina zemlja u regionu sa investicionim rejtingom, ako ne računamo članice EU. Kada govorimo o profilu investitora koji ulažu u srpske obveznice, do sada smo bili u grupi „zemalja u razvoju”. Pre toga, početkom 2000. godine smo se vodili u grupi „frontijer market”: tržište se tek razvijalo i bili smo na marginama interesovanja investitora. Sa investicionim rejtingom otvaraju se vrata velikim svetskim profesionalnim investitorima koji isključivo ulažu u zemlje investicionog rejtinga.

Koji se parametri uzimaju u razmatranje za donošenje takve odluke?

U obrazloženju S&P-a koje je sinoć objavljeno navodi se da je snažna domaća tražnja koju su pogurala i velika državna ulaganja i pripreme za Ekspo dovela do očekivanog rasta BDP-a Srbije od četiri odsto u ovoj i narednim godinama. Podsetiću da su njihove procene u aprilu predviđale privredni rast od 3,3 procenta. Navodi se očekivanje da će Srbiji u tome pomoći stabilan rast BDP-a i razborito kreiranje makroekonomske politike uz obuzdavanje svih fiskalnih pritisaka i zadržavanje nivoa javnog duga umerenim. U izveštaju stoji i da će kreirani baferi i rezerve, uključujući sve više diversifikovane neto strane direktne investicije, ublažiti potencijalne eksterne šokove.

Ukratko, Srbija je ocenjena kao stabilna ekonomija koja može da se izbori sa nestabilnostima koje su postale pravilo poslednjih godina, ekonomija koja uprkos njima raste i ima perspektivu daljeg rasta. Nismo više rizična zemlja koju investitori zaobilaze, što smo i pokazali prošlogodišnjim rezultatima sa prilivom 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, a nastavljamo i ove, budući da se do sada u Srbiju slilo 3,2 milijarde evra SDI, pa očekujem i da premašimo prošlogodišnji uspeh. A toga ne bi bilo da nismo prvo postigli makroekonomsku i finansijsku stabilnost, uz uređenje javnih finansija. To su sve procesi koji su za nas bili jako bolni, kao i svake reforme, ali došlo je vreme za plodove tog napornog rada. Srbija danas ima rekordno visoku zaposlenost od 51,4 odsto, kao i rekordno nisku nezaposlenost od 8,2 procenta. Pritom nastavljamo da otvaramo fabrike, a time i nova radna mesta. Imamo rekordne devizne rezerve od 28,22 milijarde evra i rezerve zlata najveće u istoriji. Moja vizija Srbije su prosečne plate od 1.400 evra do kraja 2027, prosečne penzije i minimalna zarada od 650 evra i BDP koji premašuje 100 milijardi evra. To će biti trostruki rast vrednosti svega što proizvedemo u odnosu na 2012, koju pamtimo i po platama od 330 evra, penzijama od 204 evra i mizernim investicijama, uz gubitak 500.000 radnih mesta. Srbija takve ekonomske šokove nikada više sebi ne bi smela da dopusti. Težak je izlazak iz takvog blata, mi smo taj put prošli i sada pred sobom imamo potvrdu da smo kredibilni.

Tokom ove nedelje u Beograd je doputovala i Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). O čemu ste razgovarali?

MMF nam je oslonac i partner tokom mnogo prethodnih godina. Bili su tu da kritikuju kada je to bilo potrebno i kada smo se tek hvatali u koštac s reformama, po njihovim preporukama, ali se nisu libili ni da pohvale kada smo reforme sprovodili dobro. Tekući aranžman Srbije sa ovom institucijom se završava, a razgovaramo o novom aranžmanu, novim reformama, novim strukturnim ciljevima. Sve do sada definisane ciljeve smo ispunili. Oni imaju detaljan uvid u sve naše makroekonomske parametre, razgovaraju sa svim institucijama, počevši od predsednika Republike. Njihove preporuke za dalje jačanje fiskalne stabilnosti su nam uvek dragocene. Ti razgovori se uvek vode uz razumevanje i uvažavanje.

Često se mogu čuti kritike da je Srbija prezadužena. Je li to tačno?

Ako pitate opoziciju, svakako. Ali neću vam odgovarati demagoški, jer jako je jednostavno odgovoriti na to pitanje. Ako konsultujete ekonomske parametre koji kažu da je nivo javnog duga Srbije u ovom trenutku 46,5 odsto, a da je prosek zaduženosti evrozone oko 89 procenata, jasno je da smo umereno zaduženi. Ne samo to, ispod smo i kvote iz Mastrihta od 60 procenata, a kada bismo sav novac koji imamo na računu u ovom trenutku, a to je oko 700 milijardi dinara, iskoristili za otplatu duga, naša zaduženost bi spala na 39,1 odsto. To vam jasno govori koliko je naša zaduženost pod kontrolom, jer smo apsolutno stabilni i likvidni i javni dug zaista više nije tema u Srbiji oko koje bi trebalo dizati bilo kakvu paniku. Čak smatram to jako neodgovornom političkom zloupotrebom vrlo transparentnog podatka.

Danas i kada uzimamo kredite, uzimamo ih za kapitalne investicije koje doprinose boljem kvalitetu života građana, a ne za potrošnju, kao što je to radila bivša vlast. Dakle, još jednom, javni dug nam je pod apsolutnom kontrolom, devizne, kao i rezerve zlata su nam rekordno visoke, otporni smo i naša fiskalna politika je ocenjena kao „razborita”. Sve drugo u Srbiji je čista politika.

Rebalans budžeta za 2024. je usvojen u skupštini početkom ove nedelje. Kada se može očekivati budžet za 2025. i šta će biti najvažnije u njemu?

Očekujem da budžet za narednu godinu bude pred poslanicima već u novembru. To je praksa poslednjih nekoliko godina, ne čekamo poslednji trenutak. Znamo šta su nam prioriteti, pažljivo i konzervativno planiramo raspodelu novca, na način da ne ostavljamo prostora da bilo kakvi neplanirani svetski ekonomski šokovi drastičnije utiču na naše finansije i stabilnost. U današnjem svetu neizvesnosti stabilnost je sve. Ali Srbija je imala previše „praznih godina” i mislim da je našim građanima dosta čekanja na bolji standard, tako da nijedna nova kriza više ne sme odložiti život građana. Zbog toga negujemo kontinuitet rasta životnog standarda kao jedan od prioriteta svakog novog budžeta. To znači dalji rast plata, penzija, minimalne zarade i kapitalnih ulaganja koji pak obezbeđuju neki novi rast u narednim godinama. Penzije ćemo podići 10,9 procenata već u decembru ove godine, čime će one dostići 436 evra prosečno u sledećoj godini. Od januara sledi novo povećanje zarada u javnom sektoru, kao i povećanje minimalne cene rada, koja će porasti za 13,7 procenata na 53.592 dinara.

Daću vam još jedan podatak. Posmatrano od 2020. do 2025, računajući predstojeće povećanje, realan rast prosečne plate će iznositi 37,3 odsto, minimalne zarade 38,1 odsto, a 34,9 odsto će iznositi realan rast penzija u petogodišnjem periodu. To znači da su se kućni budžeti u tom periodu povećali za trećinu. Osim većih zarada, u protekloj deceniji smo uspeli i da nezaposlenost sa neverovatnih 25,9 procenata svedemo na sadašnjih 8,2 procenta i otvorimo pola miliona novih radnih mesta. Dali smo ljudima priliku da izdržavaju svoje porodice u svojoj zemlji, a želimo i da njihove plate nastave da rastu. Kapitalna ulaganja ostaju visoka i u 2025. i nastavljamo sa realizacijom projekta „Skok u budućnost – Srbija 2027”.

Često ističete Ekspo kao najveću razvojnu šansu Srbije i teško da postoji projekat o kome se govori s toliko udaljenim stavovima – od glorifikacije do osporavanja baš svega. Poslednja izneta kritika je da je gradnja kompleksa započeta na parcelama koje nisu imovinski-pravno regulisane. Da li ima istine u tome?

Ekspo jeste apsolutno najveća razvojna šansa Srbije i rezultate toga već vidimo. Očekujemo da ta manifestacija privuče nekoliko miliona gostiju iz oko 120 zemalja i da Srbija u vreme njegovog održavanja, tokom tri meseca, bude centar sveta. Pritom, „pod kišobranom” Ekspa, a sprovodeći program „Skok u budućnost”, širom Srbije ćemo realizovati 323 projekta, čija je ukupna vrednost 17,8 milijardi evra. To je ekonomski pogon koji će gurati naš rast narednih godina.

S druge strane, to je i najveća kost u grlu svakog ko želi visoke funkcije u našoj zemlji kroz prljavu političku borbu. Teško je ovako nešto i dostići, a tek prestići. Otuda osporavanja svega što vredi, što je urađeno, svakog rezultata. Apsolutno sve u vezi sa Ekspom će biti u skladu sa svim zakonima naše zemlje, u skladu sa apsolutno svim propisima.

Da li je tačno da će vaše ministarstvo morati da čeka na odobrenje dok se ne završi eksproprijacija zemljišta i prenos vlasništva zbog čega je obustavljena gradnja Ekspa na pet hektara?

Što se tiče teksta koji je objavljen pre nekoliko dana, želim jasno da kažem da ni na jednoj parceli gde postoji bilo kakvo otvoreno imovinsko-pravno pitanje nisu počeli nikakvi radovi, već da se čeka rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Inače, ceo taj prostor u Surčinu gde će biti izgrađen Ekspo kompleks, novi Sajam, Nacionalni stadion, 1.500 stanova, kao i sva potrebna prateća infrastruktura, obuhvata 243 hektara, što je 2.430.000 kvadrata, a u privatnom vlasništvu je manje od 250 kvadratnih metara, što će biti rešeno u skladu sa zakonom i vlasnici će biti obeštećeni bez ikakvih problema u pogledu finansijske kompenzacije imovine.

Ali zaista ne želim da kvarim lepu priču kakva je Ekspo. Nastavljamo da radimo, da gradimo, da se pripremamo za tu manifestaciju koja će ceo svet dovesti u Srbiju. Bićemo spremni za tu veliku 2027. godinu.