Rok i pop u svetu virtuelnog

Američki magazin „Rolingston” nedavno je objavio listu 50 najpopularnijih video-igara svih vremena, koje se na direktan ili posredan način bave rokenrolom i muzikom uopšte. Lista je bazirana na hronološkom razvitku arkadno-elektronskih ostvarenja u protekle tri decenije i ponudila nam je neke od naslova uz koje su odrastali ljubitelji muzike širom sveta.

Ušli smo u četvrtu deceniju istorijata igara na konzolama i kućnim računarima. Zaljubljenici u virtuelnu zabavu su u proteklih trideset godina dočekali da se od prvih igrica, koje su se sastojale od jednostavne kombinacije teksta i proste animacije, dođe do savremenih ostvarenja koja svojom realističnošću pomeraju granice ljudske mašte. Razvoju i popularnosti tog vida zabave doprineo je i revolucionarni razvitak kompjuterske industrije, posebno tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Naime, značajan prodor konzola, kućnih računara u savremena domaćinstva omogućio je da danas praktično svaki pojedinac može da uživa i da na zabavan, često i kreativan način, prekrati vreme.

Tvorci tog žanra video-igara svesni su globalnog uticaja muzike, kao i činjenice da je ona nepresušni izvor inspiracije. Na pomenutoj listi takođe su i stare arkadne konzole, popularni fliperi i drugi vidovi svakodnevne zabave.

Jedan od prvih svetskih hitova na listi „Rolingstona“, „Simon“, iz 1978. predstavlja jednostavnu zvučnu kombinaciju u kojoj igrač na mini-konzoli prati tonove i ritam, može da napreduje praveći sopstvene zvučne sekvence ili da se takmiči sa jednim ili više partnera. Iste godine pojavljuje se i „Kiss“ fliper, koji je jedna od najboljih marketinških promocija pomenutog benda.

U prvoj polovini osamdesetih godina igrice masovno osvajaju svetsko tržište, zahvaljujući popularnosti računara kao što su „ZX Spectrum“ i „Commodore 64”. Tako je „Journey” bila jednaod zapaženijih arkadnih igrica 1983. godine. Narednu godinu obeležili su „Will Harvey’s Music Construction Set“ i „Break Dance“, svojevrsna promocija jednog od najpopularnijih plesnih stilova tog razdoblja. Još jedna u nizu igara u kojima su akteri tadašnji muzički sastavi predstavljala je i „Frankie Goes to Hollywood“ iz 1985.

„Rock Star Ate My Hamster” predstavlja izuzetno simpatično i duhovito ostvarenje iz 1988. godine, koje se takođe zasluženo našlo na pomenutoj listi. Igrač je zapravo virtuelni rok menadžer Sesil Pit, koji sarađuje sa velikim muzičkim imenima. Parodija na njihov identitet (Dorisi, Maradona, Bil Kolins, Brus Stingbin), pored duhovitosti, donela je znalačko rešenje da se izbegne plaćanje zbog korišćenja originalnih imena.

Devedesete godine donose vrtoglavo ubrzanje računarske industrije, pa je i broj igrica muzičke tematike srazmerno porastao. Od 1990. do danas, praktično svaka godina je donosila najmanje jedan, a često i više projekata koji slave muziku i njene promotore. Iste godine pojavljuje se „Moonwalker“, video-igra zasnovana na istoimenom filmu o Majklu Džeksonu, u to vreme svakako najpoznatijoj pop zvezdi. Ljubitelji „Braće bluz“ slažu se da 1991. godina zaslužuje posebno mesto na toj listi, jer su vlasnici „komodora“, „atarija”, „amige“ i ostalih modela računara imali priliku da uživaju u digitalizovanim avanturama Dena Ejkroda i Džona Belušija. „Crue Ball“ iz 1992. je još jedan fliper, ovog puta virtuelni. Fanove benda „Motley Crue“ tokom osvajanja poena zabavljale su i neke od pozadinskih pesama ove glam-metal grupe. Mnogobrojni poštovaoci klasične muzike pozdravili su činjenicu da se na „Rolingstonovoj” listi našao i „CPU Bach” iz 1994, projekat poznatog programera i izumitelja mnogih kompjuterskih strategija, Sida Mejera. „Quest for Fame”, koja se pojavila godinu dana kasnije, jedna je od prvih video-igara koja je u potpunosti objavljena na kompakt-disku. Aktuelnost tehnomuzike u tom periodu iznedrila je „Bitmaniju”, 1997, u kojoj se igrači, pogađate, oprobavaju kao di-džejevi. Popularne „Spice Girls” 1998. su dobile svoje elektronske dvojnice, dok je iste godine izašao i „Guitar Freak“, jedna od boljih simulacija sviranja električne gitare.

Hronološka lista je, između ostalih, uvrstila i ostvarenja „Space Chanel 5„iz 2000. i „Karaoke Revolution“ iz 2001. godine. Britni Spirs je možda bogatija za koji milion zahvaljujući „Britney’s Dance Beat” iz 2002. I vlasnici mobilnih telefona su u poslednjoj deceniji imali prilike da se druže sa svojim muzičkim herojima. „Snoop Dogg Boxing” jedna je od mobilnih igrica koja im je to omogućila 2004.

Vlasnici „Sonijevog“ „plejstejšna“ tvrde da je „Guitar Hero“ veliki muzički dragulj njihove kolekcije. Ova igra iz 2005. godine prodata je u 21 milion kopija. Listu nastavljaju „Elite Beat Agents” iz 2006. i „Rock Band” iz prošle godine, koja zbog niza kvalitetnih rešenja, obilja efekata i opcija predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih video-igara današnjice. Kraj tekuće godine donosi ujedno i poslednje, ali ni u kom slučaju manje značajno, mesto na „Rolingstonovoj” listi. Njega obeležava drugi deo „Rock Banda”, od koga nestrpljivi fanovi virtuelne umetnosti svakako mnogo očekuju.