Grčke ministre od istraga štiti – zakon

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka zauzima sve značajnije mesto u Evropskoj uniji, a neke svoje zakone, paradoksalno, tek treba da usklađuje sa evropskim standardima. Jedan od njih Briselu posebno smeta – onaj koji se odnosi na imunitet ministara. Tužilac EU Laura Kovesi upozorila je Atinu da je krajnje vreme da se pomenuta regulativa uskladi sa evropskim aktima.
Konkretno, ona upozorava da se zaklanjanjem iza ministarskog imuniteta koči istraga koju EU želi da sprovede oko železničke nesreće kod Larise, koja se dogodila pre gotovo dve godine kada je u direktnom sudaru putničkog i teretnog voza, koji su se čak 19 minuta kretali istim kolosekom, stradalo 57 ljudi. U centru pažnje EU je činjenica da je iz evropskih resursa finansiran ugovor „717”, potpisan 2014. godine, kojim je predviđena rekonstrukcija i modernizacija sistema signalizacije i daljinskog upravljanja na grčkoj železnici. Evropski stručnjaci su mišljenja da je nesreća mogla da se izbegne da je sistem bio stavljen u pogon. Tužiteljka Kovesi je pokrenula istragu pokušavajući da ustanovi razloge zbog kojih grčki političari (koji su tada bili na vlasti) nisu do kraja sproveli pomenuti ugovor. Međutim, nije daleko odmakla sa utvrđivanjem činjenica jer je svaki pokušaj bio osujećen „neprikosnovenošću” grčkih ministara koje štiti zakon. 
Naime, samo parlament može da pokrene istragu i sudski postupak protiv članova vlade i njihovih zamenika za krivična dela izvršena pri vršenju dužnosti. Odmah posle tragedije kod Larise, iako je čitav niz okolnosti ostao nerazjašnjen – čak su uklonjeni osnovni dokazi jer je mesto tragedije zasuto cementom, što nije ustanovljeno po čijem nalogu – skupštinski komitet je zasedao i doneo zaključak da – niko od ministara nije kriv. Ministar transporta u vladi Nove demokratije je tvrdio da je veliki deo signalizacije i elektronske kontrole, čak 70 odsto, već bio osposobljen i da nema osnova za pokretanje pitanja njegove krivične odgovornosti. Kada je reč o ministrima iz redova Sirize – koja je u vreme potpisivanja ugovora bila na vlasti, a gotovo ništa nije uradila na njegovoj primeni – konstatovano je da su rokovi zastareli i da – niko od njih neće odgovarati. Inače, optužnica je podignuta protiv 23 osobe koje su direktno ili posredno odgovorne za nesreću.
Kovesijeva je objasnila da je bespomoćna jer samo ovdašnji parlamentarni komitet može da vodi istragu, što je, istakla je, u suprotnosti sa evropskim zakonima, zbog čega su neophodne promene u grčkom zakonodavstvu. Evropska tužiteljka je poručila da će se i dalje boriti za pravdu u istraživanju pomenutih aspekata železničke tragedije, što brine vladajuću Novu demokratiju, posebno posle sednice EP na kojoj je poslanik Kostas Arvanitis od Kovesijeve tražio detalje o toku istrage koju vodi. On se pozivao na pismo koje je predstavnica porodica žrtava Marija Karistijanu uputila predsednici EK Ursuli fon der Lajen, komesaru za pravdu EK i predsedniku EP, i to baš kada se kao kandidat za komesara za transport pojavljuje Apostolis Cicikostas iz redova grčke vladajuće partije. On sada rukovodi regionom Centralna Makedonija i nema veze sa železničkom tragedijom, ali je izvesno da će pred EP morati da odgovara i na neprijatna pitanja u vezi sa sudarom vozova.
U pomenutom pismu, poslanici EP se pozivaju da dobro razmisle pre nego što daju glas „Micotakisovom kandidatu” za komesara EU za transport, a koji je predstavnik vlade koja je pokazala neodgovornost za bezbednost u saobraćaju sopstvenih građana. Karistijanuova je istakla da je premijer Micotakis uzroke tragedije okarakterisao kao „ljudsku grešku”.
Ona je prikupila milion i po potpisa grčkih građana koji traže sveobuhvatno pravedno suđenje a podseća i da je nedavno nadomak Atine izbegnuta železnička nesreća. Dva lokalna voza puna putnika ponovo su se kretala u susret jedan drugom na istom koloseku, ali je srećom u poslednjem trenutku izbegnut sudar.
U intervjuu „Katimeriniju” tužiteljka Kovesi je rekla da slučajevi kao što je nesreća kod Larise u suštini predstavljaju cenu koje društvo plaća za neadekvatnu administraciju i sudstvo.
„To je dokaz da korupcija može da ubije”, jasna je bila Kovesijeva.