Buđenje bukom i besom

U našem ekonomskom, kulturnom i političkom životu deluje nova, nevidljiva sila. Ona je u gotovo svakoj reklami koju vidimo – od tate koji ostaje sa bebom kod kuće i pere veš, dok majka odlazi u grad, do krupne i vrlo spretne klizačice koja reklamira higijenske uloške. Ona je na Evroviziji, gde se već unapred zna da je pobednik muškarac obučen u ženu sa bradom ili mladi pevač koji za sebe ne može da kaže da li je žena ili je muškarac. Neretko pomaže rediteljima da sa svojim filmovima o životu i borbi Afroamerikanaca trijumfuju u noći dodele Oskara. Ta nevidljiva sila vodila je Tomasa Žolija, umetničkog direktora ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, da oživi Da Vinčijevu „Tajnu večeru”. Želeći da proslavi ljubav i raznolikost, u Žolijevoj verziji Isus Hrist je ikona LGBT zajednice, a apostoli trenvestiti. Ona je bila i u onom ringu u kojem je bokser, inače bivši muškarac, odmeravao snage sa ženama. Ona je u svakom govoru političara koji daje ružičasta obećanja boljeg, raznovrsnijeg, ekološki prihvatljivijeg sveta.

Ta sila je vouk ideologija (zovu je još vouk kultura ili vouk pokret) ili na srpskom – ideologija buđenja. Za jedne ništa drugo do novo ime za bezazlenu, političku korektnost i poziv ljudima da budu pristojni. Za druge ona je novi izgovor za zapadni, pre svega američki imperijalizam, koji se nadvija nad zemljama koje još uvek spavaju tvrdim, tradicionalnim snom.

Nastala sedamdesetih godina prošlog veka iz želje ljudi da se pozabave pitanjem diskriminacije, danas je osumnjičena za zaveru brisanja tuđe istorije. Optužena je da se pretvorila u svoju suprotnost – diktaturu političke korektnosti i izuzetnosti u kojoj svako ko joj se usprotivi biva kenselovan i proglašen fašistom, bez prava i da se nad sopstvenom sudbinom prekrsti.

Ali kako se, uz Kosovo i ratne izveštaje sa Bliskog istoka i Ukrajine, vouk kultura našla među važnijim temama u Srbiji? Jedna rečenica predsednika Aleksandra Vučića na Samitu o budućnosti Ujedinjenih nacija probudila je interesovanje naše javnosti:

„Za razliku od mnogih, Srbija poštuje norme međunarodnog javnog prava. Istovremeno, Srbija je moderna zemlja, ali nije spremna da žrtvuje sopstvene tradicionalne vrednosti i odupiraće se spoljnim pokušajima koje takozvani vouk pokret nameće kao najvišu moguću vrednost i kao stanje koje, navodno, moramo da dostignemo u budućnosti”, glasila je Vučićeva poruka u Njujorku.

Sve ono što je usledilo pokazalo je da vouk ideologija više deli nego što spaja, da više podgreva nego što smanjuje strasti i kontroverze. Tako je Jelena Đorđević, bivša profesorka Fakulteta političkih nauka, za televiziju N1 rekla da je „činjenica da Vučićeva ciljna grupa nema pojma šta to znači”.

„I sigurna sam da će vouk postati fantastična reč koja sve plaši, kao što je ’Šolak, Šolak, Šolak’, za koga niko od Vučićevih glasača nema pojma ko je”, rekla je Jelena Đorđević, sada redovna profesorka Univerziteta Donja Gorica, privatnog fakulteta u vlasništvu Mila Đukanovića i Veselina Vukotića.

I na sajtu nedeljnika „Vreme” stoji ocena da oni koji biraju Vučića i ministarku Milicu Đurđević Stamenkovski „verovatno ne znaju ni šta je to vouk kultura”.

Kako ovi manekeni probuđene ideologije nisu primetili da su upali u zamku diskriminacije? Ili je diskriminacija okej ako se radi o političkim protivnicima?

Nekoliko dana pre Vučića o očuvanju tradicionalnih vrednosti govorio je i Vladimir Putin na Međunarodnom forumu ujedinjenih kultura u Sankt Peterburgu, istakavši da je njegova zemlja „nepokolebljivo rešena da odbrani svoje duhovno-moralne vrednosti” od „nametanja izopačenih etičkih stavova”. Ideologiji osvešćenih opiru se i Budimpešta i Peking, kao i većina zemalja BRIKS-a.

Protivnici vouk ideologije ne žive samo na Istoku, ni samo u zemljama koje su dugo bile pod komunističkom čizmom. Pošto je američki milijarder Ilon Mask, vlasnik kompanije „Tesla”, „Spejs iks” i društvene mreže „Iks”, dozvolio jednom od svojih sinova da se podvrgne proceduri promene pola, gorko se pokajao i krivca našao u vouk kulturi:

„U suštini, bio sam prevaren da potpišem dokumenta za jednog od njih – Ksavijera. To je bilo pre nego što sam shvatio šta se dešava, a kod nas je trajala pandemija virusa korona, tako da je u tom trenutku bilo dosta zabune. Rečeno mi je da bi Ksavijer mogao da izvrši samoubistvo”, rekao je milijarder i obećao da će, pošto je vouk virus ubio njegovog sina, lično on doći glave ovoj ideologiji.

Protivnici ovog pokreta osporavaju da je ona istinski glas ugnjetavane manjine, već puka težnja da se dokaže moralna superiornost. Tvrde i da tu nema mrvice želje da se stvori heterogeno društvo, već da je posredi pokušaj demonstracije intelektualne izuzetnosti.

Zbog svojih zalaganja za opstanak budnosti i demokratski predsednički kandidat Kamala Haris našla se na meti konzervativaca, uključujući i protivkandidata Donalda Trampa. Njen snimak iz 2017. godine na kojem, kritikujući Trampovu politiku imigracije, kaže da „svi moraju da budu budni” danas izaziva pometnju i gnev javnosti.

„Uznemirim se kada kažemo da ćemo zatvoriti vrata izbeglicama koje beže od zločina i stoje u redu dve godine da im se odobri izbeglički status. I mi ih onda odbijemo. Pobesnim zbog toga što imamo glavnog tužioca koji pokušava da oživi rat protiv droge i misli da je to najveće zlo koje je čovečanstvo videlo. Ostavi bakinu medicinsku marihuanu”, kazala je Kamala.

Reakcija na snimak od pre sedam godina danas se možda najbolje ogleda u odgovoru jednog korisnika „Iksa”: „Zahvaljujući vama Ukrajinci i ilegalni migranti žive bolje od većine Amerikanaca koji za to plaćaju porez.„ Ovaj tvit jedan je od mnogih koji pokazuju da je i u Americi sve više antiprobuđenih. Zgađeni su nad licemerjem elite koja upravlja imperijalističkom mašinom, istovremeno tvrdeći da je posvećena vrednostima slobode i tolerancije. U tom tonu čitaju i protivljenje Trampu – ne kao posledicu suštinskog razmatranja, već kao rezultat kulturnog snobizma.

Ništa manje besa ne izaziva ni mogućnost da tajni agent 007 bude žena. A šta ako bude dženderkvir?