Total(itar)na demokratija

Izjava predsednika Srbije o vouk pokretu, sadržana u nedavnom govoru u Skupštini Ujedinjenih nacija, za nas koji se bavimo ovom problematikom dosta je zbunjujuća. Jer upravo je naša država poslednjih godina najozbiljniji promotor na Balkanu onoga što se naziva vouk ideologija – i u pogledu opšteg dženderisanja obrazovanja i drugih delova pravnog i društvenog sistema, i u pogledu vidljivosti i promocije LGBT i transrodne agende i u pogledu progona desetine nas koji se stvarno opiremo vouku i branimo tradicionalne vrednosti. No, ovaj čin je važan jer je u UN najviši zvaničnik države pomenuo pojam vouk i time skrenuo pažnju domaće javnosti na ovu zaista fundamentalnu tendenciju, koja je posebno od perioda kovida poprimila zastrašujuće razmere.
Šta zapravo znači vouk? Ovaj engleski termin koji u prevodu znači probuđen, probuđeni, označava osobe, pokrete i tendencije promovisanja jedne radikalne i ekstremno netolerantne ideologije zasnovane na mesijanizmu, koja se navodno po svaku cenu bori upravo za tolerantnost, jednakost, različitost, ekološko osvešćivanje itd. O tome kako se ovom fenomenu prilazi, govori definicija u rečniku Mirijam Vebster. Tu se nude dva dijametralno suprotstavljena politička viđenja. Prvo se odnosi na izvorno značenje koje se pojavilo posle 2010. i koje ukazuje na osobe izrazito zainteresovane ili osvećene u pitanjima rasnih predrasuda, socijalne nepravde i statusa manjinskih grupa. No, sledi kritičko viđenje ovog termina, koji ukazuje na ekstremističke, fundamentalističke stavove takvih „liberala” ili progresivaca.

I zaista, čitava vouk kultura koja se sada fundamentalistički širi na sve aspekte ljudskog i intelektualnog delovanja, usmerena je na radikalnu transformaciju društva. Njen etos, međutim, više podseća na trockizam i druge oblike radikalnih ideologija nego na klasični liberalizam, budući da vladavina prava, klasična demokratija i svetost privatne imovine ne spadaju u domen vrednosti koje se ovde baštine. Na primer, u oblasti pravosuđa, vouk teoretičari umesto klasične primene zakona zagovaraju ideju da sudija svojim presudama treba da oblikuje društvo i da kroz njih unosi elemente socijalne pravde. Dakle, umesto da štiti privatnu imovinu, on bi trebalo da doprinosi društvenoj preraspodeli i da na druge načine sam definiše šta vidi kao pravedno, naravno u skladu sa onim što vouk kultura odredi. 
S druge strane, ako čak i na „Guglu” pregledate knjige koje se odnose na vouk problematiku, dobićete niz skorašnjih naslova koji govore o vouk kapitalizmu ili o vouk ideologiji kao izdanku i instrumentu najbrutalnijeg savremenog korporativizma. Na primer, knjiga Karla Roudsa iz 2022. „Vouk kapitalizam: kako korporativni moral sabotira demokratija”. Naime, za ovih desetak godina ispostavilo se da su glavni nosioci ove navodne borbe za jednakost i društvenu pravdu upravo hipsterske digitalne korporacije Palo Alta koje uživaju skoro pa monopolski položaj na tržištu kapitala, informisanja itd. „Gugl” i „Meta” kontrolišu polovinu ukupnog globalnog tržišta reklama u digitalnoj sferi dok se istovremeno bore za navodnu jednakost. Direktna posledica vouk ideologije koju oni nesebično pomažu i guraju, kako finansijski, tako i time što kritičare proteruju i zabranjuju u digitalnoj javnoj sferi koju oni kontrolišu, jeste razaranje klasičnih društvenih institucija kao što su porodica, parohija ili bilo koji oblik zajednice. 
Znajući iz istorije da su ove posredničke institucije uvek bile najveća brana od diktatura i totalitarnih sistema, sve više ljudi govori o digitalnom korporativnom totalitarizmu, čiji je glavni instrument sve ono što spada u domen vouka: ekološki fundamentalizam, hipsterski anarhični individualizam sa figurom potrošača kao glavnim modelom, transdženderizam, bogoborački odnos prema svim verskim identitetima, pseudoegalitarizam itd. Jedna od najopasnijih stvari koju je vouk doneo je takozvana kritička rasna teorija. Naime, dok se u poslednjih pedesetak godina radilo na eliminisanju značenja rasnih podela i stvaranjem društva u kome će ljudi zaista biti jednaki pred zakonom, posmatrani kao ravnopravni članovi društvene zajednice, vouk je vratio reafirmaciju značaja rasnih podela i podsticanja rasnih sukoba u Americi. Čitavo ludilo u vezi sa pokretom „Crni životi su važni”, čiji su donatori bile najveće korporacije, dovelo je delove SAD i Evrope na ivicu građanskog rata. Uništavanje i farbanje spomenika velikanima koji su činili temelje evropske kulture jer ne odgovaraju današnjim standardima „jednakosti” dovelo je fizičkih sukoba, pljačkanja radnji, međurasnih sukoba itd. 
Uz podršku korporacija i njihovih fondacija, vouk aktivisti su ovladali i savremenim akademskim životom, posebno u humanističkim naukama. I kod nas je prevedena izvanredna knjiga Helen Plakrouz i Džejsma Lindzija „Cinične teorije”. Oni su opisali proces u kome se klasične studije i discipline humanistike na zapadnim univerzitetima zamenjuju izmišljenim naukama i teorijama koje su suprotne zdravom razumu. Osim pomenute kritičke teorije rase, tu ćete sretati postkolonijalnu teoriju, kvir teoriju, intersekcionalnost, džender studije, i poslednji hit studije gojaznosti i disabiliteta. Pošto je u vouk svetu sve konstrukcija (mada opet tvrde da je džender identitet prirodan), onda naime gojaznost nije problem. To što je stvarna nauka empirijski pokazala direktnu vezu gojaznosti sa raznim oboljenjima, njima je samo povod da kažu kako su takva nauka i medicina „belačke, heteronormativne, maskulinističke itd.„ i ponudiće vam sajtove sa „alternativnim” doktorima koji vam neće tvrditi da treba da smršate nego da prihvatite sebe takvima i da uživate u svojoj gojaznosti. 
A kad predstavnici većine koji i dalje tvrde da su dva i dva četiri i da je čitava vouk priča samoubistvena po društva koja je usvoje, počnu da dobijaju veći prostor i i simpatije ljudi, oni uvedu razne oblike cenzure i progona, što se danas naziva kenselovanje. Naprosto vam ukinu ili preko algoritama maksimalno smanje mogućnost da ostvarite neki javni ili akademski uticaj. Sledi zatim novčano kažnjavanje, a od skoro i slanje u zatvore ljudi koji brane tradicionalne poglede na svet ili sprečavaju svoju četrnaestogodišnju ćerku da uništi sebi život time što će ući u proces tranzicije i time zauvek oduzeti sebi pravo na potomstvo. 
Ova probuđenost je zapravo ideologija novog korporativnog totalitarizma. ¶

*Naučni savetnik, Institut za evropske studije