Između tradicije i novih ideja

Dobro je da se jedna tema otvori u „Politici”, najstarijem i, od osnivanja 1904, vazda najprogresivnijem listu na Balkanu, sa malo štucanja tokom svog dugog postojanja. Iskren da budem, o toj temi sam na stranicama vašeg lista čitao i u maju ove godine u veoma informativnom i dobrom tekstu Dragane Šubarević. Siguran sam da se još neko, u međuvremenu, od maja pridružio klubu čitalaca „Politike”, koje je prvo privukao Vladislav Ribnikar, pre tačno sto i dvadeset godina. Dobro je, zarad didaktičnosti, vratiti se na osnove pojma vouk kulture. Termin se prvi put pojavio u afroameričkom slengu šezdesetih godina prošlog veka i upućuje nas na povećanu svest o društvenim nepravdama, rasizmu, seksizmu, i drugim oblicima diskriminacije, da ih sve odmah ne nabrajam. Danas ovaj koncept obuhvata širi spektar socijalnih i političkih pokreta koji se zalažu za jednakost, inkluziju i zaštitu marginalizovanih grupa. U zapadnim društvima, kolektivnom Zapadu, kako vole neki da kažu, vouk je postao snažan deo političke i kulturne debate, sa argumentima i za njegov uticaj i protiv njega.

Jedan od ključnih argumenata u prilog kulturi jeste da ona doprinosi osvešćivanju o dugotrajnim društvenim nepravdama. Borba protiv rasizma, seksizma, homofobije, transfobije i drugih oblika diskriminacije, straha od različitosti, bolje reći nepoznavanja različitosti, postala je središnji deo mnogih društvenih pokreta, čime se povećava svest o problemima koje su mnogi ljudi, posebno manjinske grupe, dugo doživljavali.

Pobornici vouk kulture tvrde da je ona neophodna za stvaranje pravičnijeg društva. Kroz promene u zakonodavstvu, obrazovanju i poslovnim praksama, zagovornici traže sistemsku promenu koja osigurava jednak pristup resursima i prilikama za sve. Vouk pokret se često vezuje za socijalnu pravdu i ljudska prava, što je od suštinskog značaja za demokratska društva koja teže jednakosti.

Ipak, vouk kultura nije bez svojih kritičara. Jedan od glavnih prigovora odnosi se na percepciju da vouk pokret stvara klimu cenzure i kensel kulture – praksu društvene izolacije ili bojkota pojedinaca ili organizacija zbog njihovih stavova koji se ne slažu sa vouk narativom. Protivnici tvrde da ovakav pristup često ide u krajnost i ugrožava slobodu govora, jer ne dopušta prostor za različite poglede i debate.

Kritičari takođe upozoravaju da vouk kultura može dovesti do polarizacije društva, gde se sve više stvara razlika između onih koji podržavaju progresivne ideje i onih koji se identifikuju sa konzervativnijim vrednostima. U tom kontekstu, vouk se ponekad vidi kao nametanje novih normi i vrednosti, što može izazvati otpor kod određenih grupa stanovništva koje ne žele nagle promene u društvenim vrednostima.

Vratimo se na našu realnost. Srbija se trenutno nalazi na putu evropskih integracija i suočava se sa brojnim izazovima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim, u procesu modernizacije i usvajanja evropskih standarda. Vouk kultura, koja je već duboko ukorenjena u zapadnim društvima, mogla bi imati uticaj na srpsko društvo u kontekstu evropskih integracija i toga se ne treba plašiti. O tome je još i Vladislav Ribnikar pisao, kao i Svetozar Marković, kada su osvajali slobode, upravo za najugroženije, zanemarene, ponižene i uvređene. Tu je i veza sa našom istorijom, progresivnošću i novim idejama koje je Srbija kroz svoju istoriju ne samo prihvatala već i nadograđivala. Svetozar Marković se i danas izučava na svetskim univerzitetima, da podsetim.

Jedan od potencijalnih izazova za usvajanje vouk ideja u Srbiji jeste relativno tradicionalan karakter društva. Srpska kultura je ponekad vezana za tradicionalne vrednosti, kao što su porodične vrednosti i konzervativni pogled na društvene uloge. No tu nam može pomoći i bolje poznavanje naše istorije, tradicije, koja nije bila konzervativna, već je nametala tempo koji je Srbiju pomerao napred i stavljao na mapu zemalja iz kojih dolaze nove ideje, prakse i pokreti.

Dodatno, integracija Srbije u Evropsku uniju podrazumeva usklađivanje sa evropskim standardima, koji uključuju jačanje prava manjina, rodnu ravnopravnost i borbu protiv diskriminacije. Vouk ideje, posebno one koje se tiču inkluzije i jednakosti su korisne u tom procesu.

Pažljivo, to je reč koja nam je neophodna kada govorimo o prihvatanju različitosti, zaštite manjina, uz shvatanje da je svako od nas u nekom delu svoga života manjina ili ugrožen, bilo da ste žena, ekonomski deprivirani, ili pripadnik bilo koje od manjinskih zajednica.

Ideja iza vouk kulture je stvaranje društva u kome svi imaju jednake šanse i gde su svi glasovi podjednako važni. To je nesumnjivo plemenito. Međutim, način na koji se ti ideali sprovode može izazvati kontroverze, naročito u društvima kao što je Srbija, koja balansiraju između tradicionalnih vrednosti i evropskih integracija.

Pomirenje tradicionalnih vrednosti i evropskih integracija ne samo da je neophodno već je i nužno. Voleo bih da na početku nedelje aktivizma, koju će delegacija EU uskoro obeležavati u Srbiji, vidim i predstavnike naše crkve. Ukoliko mene pitate, poznajući patrijarha Porfirija, to je i moguće.

Za Srbiju ključno pitanje nije samo da li treba prihvatiti ili odbaciti vouk ideje već kako pronaći balans između progresivnih vrednosti i očuvanja nacionalnog identiteta i tradicije. Kroz pažljiv i inkluzivan dijalog moguće je usvojiti one elemente vouk kulture koji mogu unaprediti društvo, a istovremeno zadržati stabilnost i jedinstvo nacije. Ujedno, Bitef, Fest i mnogi drugi iskoraci Srbije u poslednjim decenijama postaju već naša tradicija, što nam olakšava prihvatanje vouk kulture. Kako ne volim tuđice, a vouk kultura to zasigurno jeste, predlažem da je, zarad tog opšteg nacionalnog interesa, prevedemo sa „probuđeni”.

Probudi se.

*Pravnik