Četvrt veka rada Fonda dijaspore za maticu

Jedinstvo, sabornost, humanost i plemenitost – neki su od glavnih postulata koje četvrt veka u svom delovanju poštuje Fond dijaspore za maticu iz koga stiže poruka da sve dok smo jedinstveni i saborni, uz jasne nacionalne ciljeve, bićemo svoji na čast predaka i na radost potomaka. Rezultate rada i planove predstavili su u Parohijskom domu Hrama Svetog Save na Vračaru gde je održana Skupština 25. sednice Fonda dijaspore za maticu.

U skladu sa svojom misijom da pomaže i daje podršku, Fond je u ovoj godini prepoznao rezultate đaka Matematičke gimnazije. Direktorki ove ugledne obrazovne ustanove, prof. Mirjani Katić, vrednu donaciju uručio je Slavko Vejnović, upravitelj Fondacije za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka „Sanja Milenković”.

Ovoj školi ponosnoj na đake šampione, donacija je, kako stoji u obrazloženju Fondacije, dodeljena za rezultate ostvarene na međunarodnim takmičenjima mladih matematičara, jer su oni budućnost naše zemlje koju na najbolji način predstavljaju u svetu. Nagrada je i podrška za nove uspehe, jer je Matematička gimnazija model uspešnosti i zbog toga što svoje đake uči plemenitosti i drugim važnim životnim lekcijama.

Drugu donaciju dobilo je Društvo Srbije za borbu protiv raka. Ova dobrovoljna, društveno-humanitarna organizacija, osnovana je 1927.godine, a njen cilj je informisanje i edukacija o prevenciji i lečenju raka. Putem otvorene telefonske linije iskusni onkolozi daju podršku obolelima, informišu i savetuju sugrađane o faktorima rizika i lečenju raka, govore o unapređenju zdravlja i odvikavanju od pušenja, a to čine i u časopisu „Rak –sprečiti, otkriti i lečiti”. Donaciju je Slobodanu Petkoviću, predsedniku Skupštine Društva Srbije za borbu protiv raka, uručila dr Ljiljana Verner, predsednica Upravnog odbora Fonda dijaspore za maticu. U njenom izgalagnju, tokom sednice, ali i u govoru drugih učesnika, dat je pregled rada i detaljno su predstavljeni zapaženi rezultati Fonda.

–Poseban uspeh predstavlja završetak projekta osnivanja Biblioteke srpske dijaspore sa sedištem u Beogradu, koji je podržala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Rezultat ovog projekta je interaktivna digitalna platforma za objedinjavanje stvaralaštva iz srpske dijaspore i o srpskoj dijaspori. Odlučeno je da Fond nastavi desetogodišnju praksu u pružanju redovne pomoći narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji za nabavku osnovnih životnih namirnica. U tome će se i dalje sarađivati sa Humanitarnom organizacijom „Majka devet Jugovića” koja radi pod pokroviteljstvom Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve – istakla je dr Ljiljana Verner i dodala da je Skupština usvojila Okvirni plan rada za naredni period i smernice za buduće aktivnosti. – U Okvirnom planu se ističe da će prioriteti Fonda biti pomoć u rešavanju urgentnih problema porodica izbeglica, raseljenih lica, srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, siromašnih porodica sa troje i više maloletne dece – objasnila je dr  Verner, koja kao i ostali članovi Fondacije s puno elana ostvaruje zacrtane ciljeve u pružanju pomoći tamo gde je najpotrebnija i na najbolji način čuva sećanje na mnoge izuzetne ličnosti koje su svojim delima zadužili naš narod u zemlji i rasejanju.

Na Skupštini su učestvovali predstavnici srpske dijaspore iz Australije, Nemačke, Francuske, Švajcarske, Švedske i drugih zemalja. Učesnike u radu Skupštine pozdravio je episkop jegarski i izabrani londonski i velikobritansko-irski vladika Nektarije kao lični izaslanik patrijarha Porfirija. Skupštini je prisustvovala predstavnica Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Ministarstva spoljnih poslova, Nikolina Milatović Popović, prof. dr Danica Grujičić, Nikola Šainović, kao i gosti iz gradova, opština, stručnih, humanitarnih i drugih udruženja sa kojima je Fond sarađivao u proteklom periodu. Posebno je istaknut značaj doktora Milivoja Ž. Milićevića, osnivača i dobrotvora, sada počasnog predsednika Fonda, koji živi u Berlinu.

Podsećamo, Fond dijaspore za maticu osnovan je 3. avgusta 1999. godine, odlukom Saveta prvog Sabora matice i rasejanja. Njegovi osnivači odlučili su se na taj humani i patriotski čin u trenutku kada je naš narod bio izložen NATO agresiji. Tada su definisani osnovni ciljevi Fonda, a oni su usmereni da se pomaže u obnovi zemlje porušene tokom NATO agresije 1999. godine, da se pruža pomoć u rešavanju najtežih humanitarnih problema u otadžbini, posebno izbeglim i raseljenim osobama i da se doprinosi očuvanju nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda, kao i jačanje veza i jedinstva između matice i dijaspore, odnosno, između svih delova srpskog naroda.

Do sada je Fond pomogao izgradnju i obnovu brojnih mostova, obdaništa, škola, bolnica, crkava, manastira i parohijskih domova, a pružio je pomoć mnogim porodicama, domaćinstvima širom zemlje, posebno na Kosovu i Metohiji.