Kako Balkan vidi Uniju

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 18. novembra – Više od 55 odsto građana Srbije veruje da Evropska komisija želi našu zemlju u EU, dok je u Hrvatskoj u to uvereno oko 46 odsto ispitanih, pokazuje Galupovo istraživanje javnog mnjenja zapadnog Balkana, nazvano „Između nade i razočaranja”. Istovremeno, svega trećina građana Hrvatske prihvata da se identifikuje sa Balkanom, dok 84 odsto ispitanih u Makedoniji smatra da je neophodno da zapadni Balkan postane deo EU. Na Kosovu, koje je obuhvaćeno istraživanjem kao posebna država, stanovništvo je iskazalo više poverenja u NATO nego u EU.

– Posle nedavnog izveštaja u kojem je EK ocenila zemlje zapadnog Balkana, zanimalo nas je da saznamo kako građani tih zemalja vide nas u Evropskoj uniji, pa smo sproveli dosad najobimnije istraživanje javnog mnjenja tokom septembra i oktobra. Rezultati su sveži – kazao je Robert Manhin, predsednik Galupa za Evropu na jučerašnjem predstavljanju rezultata istraživanja koje je propraćeno panel-diskusijom u Evropskom centru za politiku u Briselu.

Najmanje poverenja u institucije EU iskazali su građani Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Njih 53 odsto veruje Briselu samo malo ili nimalo, a slede ih građani Srbije sa nešto više od 50 odsto nepoverljivih. Najviše „glasova” Unija je dobila u Albaniji i na Kosovu, gde je više od 70 odsto ispitanih kazalo da ima poverenja u njen rad. U Makedoniji i u Crnoj Gori oko 50 odsto ispitanika navelo je da manje ili više veruje u institucije EU.

Kada je reč o očekivanjima od članstva u EU, prema Galupu 58 odsto građana Srbije veruje da je to dobro za zemlju, dok tako misli tek 28 odsto Hrvata. Čak 89 odsto ispitanih na Kosovu smatra da će im eventualno članstvo u EU doneti dobrobit, dok se u Albaniji tako izjasnilo oko 83 odsto.

Oko 80 odsto anketiranih na Kosovu najviše veruje u NATO. Kako je na jučerašnjem skupu u Briselu objasnio Veton Suroi, osnivač „Koha ditore”, „NATO je najjača religija” među kosovskim Albancima. Rejting NATO-a, najlošiji je u Srbiji, gde 19 odsto ispitanih ima poverenja u alijansu. Interesantno je da je u Crnoj Gori, koja je bombardovana kao deo SR Jugoslavije 1999. godine, iskazano više poverenja u NATO, 49 odsto, nego u Hrvatskoj koja je nedavno ušla u alijansu, gde je 34 odsto ispitanih odgovorilo da veruje NATO-u.

Najmanje poverenja u pomiriteljsku ulogu Haškog tribunala izneli su građani u Srbiji, svega 19 odsto, i u Hrvatskoj (25 odsto), dok se u Albaniji i na Kosovu 68 odsto ispitanika izjasnilo da veruje da tribunal pomaže pomirenju i jačanju mira u regionu. U skladu sa tim, 70 odsto građana Srbije smatra da su suđenja u Hagu samo ceremonijalna, a da su presude optuženima unapred poznate. Isto mišljenje zastupa i 58 odsto građana Hrvatske. Ali u Albaniji i na Kosovu poverenje u tribunal izrazilo je više od 62 odsto ispitanika.

Oko 41 odsto građana Srbije smatra da je dobro informisano o Evropskoj uniji, u Hrvatskoj oko 54 odsto, a u BiH 37 odsto. Prema mišljenju 25 odsto ispitanih u našoj zemlji, u EU ćemo ući do 2012. godine, a u Makedoniji isti rok je predvidelo čak 38 odsto anketiranih.

Komentarišući rezultate istraživanja, Goran Svilanović, bivši šef srpske diplomatije, kazao je da je psihološki važno da ljudi veruju i streme ka članstvu, a da države koje su kandidati i potencijalni kandidati „vole da nešto potpišu svaka dva tri meseca”.

Odgovor „nikada” koji se odnosi na pitanje „koje godine će vaša zemlja postati član EU” najviše puta je upotrebljen u BiH, gde 16 odsto ispitanih ne veruje u perspektivu članstva. U Srbiji je devet odsto onih koji tako misle, a u Hrvatskoj osam odsto. Najmanje ih je na Kosovu, oko četiri odsto.

Posebno pitanje za građane Srbije odnosilo se na krivicu Radovana Karadžića optuženog pred Haškim tribunalom. Najviše anketiranih, 47 odsto, veruje da je on nevin, 23 odsto veruje u njegovu krivicu, a preostali nemaju odgovor.