Vapaj Amerikanaca pogođenih uraganom „Helena": Ukrajina im preča od nas

Revolt, tako bi najkraće bio sažet stav građana šest južnih američkih država kada je u pitanju pomoć na terenu. Mnogi se pitaju zašto su ostavljeni i prepušteni sami sebi, zašto savezna vlada ne šalje pomoć i spasioce u većem broju. Mnogi su iskreno besni na dvoličnost savezne administracije, koja tvrdi da “sve čini” ali – ne čini. Gde je vojska, gde su spasioci s opremom da ih „izvuku iz pakla”, pitaju se. Gore društvene mreže od vapaja i kritika. Milijarde se daju “tamo nekoj Ukrajini a mi umiremo žedni i gladni, bez lekova”, pišu i mole za pomoć

Iako je zvanični broj stradalih u uraganu Helena premašio dve stotine, stanovnici na društvenim mrežama tvrde su da će ukupan broj poginulih verovatno biti veći od onog u uraganu Katrina u Luizijani 2005. godine, koji je odneo više od 1.300 ljudi.

Jedna stanovnica ugroženog područja napisala je:

„Šta god da čujete o broju stradalih, dodajte još nekoliko nula".

Ona je rekla da svi vojni helikopteri koji lete iznad tog područja „izvlače tela".

„Bio sam u hangaru 10 kada je stigla pošiljka za dobrovoljne spasioce. Pošiljka koja je izgledala kao da je namenjena Američkom društvu protiv okrutnosti prema životinjama. Sve ovo šalju privatni građani. Federalna agencija za vanredne situacije nije uradila bog zna šta."

Bila ovo tačna procena ili ne, upravo je takav utisak mnogi meštani na društvenim mrežama izneli nakon elementarne nepogode. Pojedinci, crkve i dobrotvorne organizacije pomažu žrtvama, a ne savezna ili državna vlada.

SAD nemaju dovoljno sredstava da otklone posledice uragana, pišu mediji. Mnogi se pitaju da li je to povezano sa izdvajanjem stotina miliona dolara za oružje Ukrajini, Tajvanu i Izraelu.

Poslednja rupa na svirali

SAD su našle novac i za migrante, ali šta je sa sopstvenim građanima?

Uragan Helen zahvatio je jugoistok Sjedinjenih Država, uništavajući čitave gradove, uništavajući puteve i ostavljajući hiljade ljudi bez sredstava za život. Napori savezne vlade da pruži pomoć u slučaju katastrofe naišli su na kritiku.

Uragan Helena, uragan kategorije 4 sa maksimalnim prečnikom većim od 700 km, izazvao je smrt i veliku štetu u šest jugoistočnih država.

Kakva je stvarna situacija na terenu u šest država koje su najteže pogođene uraganom teško je proceniti jer se medijski izveštaji značajno razlikuju od onlajn komentara lokalnih stanovnika.

Ispisuju se tužne priče: porodice koje se dave u svojim domovima, poplave koje nose decu pred njihovim majkama, čitavi gradovi zbrisani sa lica zemlje. Volonteri čamcima, konjima, karavanom mazgi i pešice dostavljaju zalihe u područja izolovana nakon što su putevi potpuno uništeni.

Neki su čak koristili bespilotne letelice za isporuku insulina, barem dok savezno Ministarstvo saobraćaja nije zabranilo da lete „u blizini ili u blizini napora za spasavanje i oporavak uragana Helene".

Nakon javnog negodovanja lokalnih stanovnika koji su rekli da su dronovi jedini način da se sazna o prijateljima i porodici u drugim oblastima, agencija je izdala saopštenje u kojem se navodi da ukida "privremena ograničenja".

Da bi pomogao u komunikaciji, Ilon Musk je otvorio besplatan Starlink pristup internetu u pogođenom području. Jedan građanin je na Iks-u objasnio koliku je razliku ovo napravilo:

„U mom kraju je bila samo jedna kuća sa Starlinkom i malim agregatom. Da nije ovoga, onda ni sedmog dana ne bismo imali nikakav kontakt sa spoljnim svetom. Dva puta dnevno sam odlazio u susednu kuću gde postoji Starlink za kontakt sa rođacima i komšijama koji to sami nisu mogli da urade." Pratio je lokalne vesti i društvene mreže i pozvao hitnu pomoć.

Ni obećanih 750 dolara

Kao iu prethodnim vanrednim situacijama — uragan Katrina i požari na Mauiju — volonteri su izvestili da su ih savezne vlasti sprečile da pruže pomoć jer su se navodno mešale u rad vladinih agencija.

Potpredsednica Kamala Haris u svojoj predsedničkoj kampanji obećala je po 750 dolara „ljudima kojima su potrebne hitne potrebe kao što su hrana i formula za bebe". To je bio slučaj nakon šumskog požara Lahaina u Mauiju (Havaji) 2023. godine.

Ali čak i ovaj skromni iznos je navodno teško dobiti. Lokalni stanovnik iz podnožja zapadne Severne Karoline izvestio je da su „svi koje znam u mom kraju, uključujući mene, koji su se prijavili za 'pomoć' od 750 dolara od Federalne agencije za vanredne situacije, odbijeni.

Pre tri meseca, sekretar za unutrašnju bezbednost rekao je u intervjuu da je Agencija "veoma dobro pripremljena" za sezonu uragana. On je juče rekao da "Agencija nema sredstava da se nosi sa sezonom".

Međutim, kritičari primećuju da Agenciji ne nedostaje sredstava kada je reč o najmanje osam miliona imigranata koji dolaze preko granice koju je otvorila Bajdenova administracija. U aprilu je agencija izdvojila 640 miliona dolara za troškove masovne imigracije: 300 miliona dolara direktnog finansiranja za pomoć imigrantima da se presele u Sjedinjene Države i 340 miliona dolara u grantovima gradovima za istu svrhu.

U petak je Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama odgovorila na optužbe, rekavši da imaju dovoljno novca "u ovom trenutku za hitan odgovor i oporavak. Ako ste bili pogođeni Helen, ne oklevajte da potražite pomoć jer postoji mnogo vrsta pomoći na raspolaganju za razne potrebe".

Vojna pomoć savezne vlade drugim zemljama prva je na udaru kritika zbog nedostatka podrške svojim građanima, koji su sada izgubili sve. U nedelju, 29. septembra, svesna razmera štete od uragana na jugoistoku zemlje, Bela kuća je objavila da izdvaja  567 miliona dolara vojne podrške Tajvanu. Ovo je pored vojne pomoći Ukrajini (56 milijardi dolara od 24. januara 2022. do 30. juna 2024, prema Kilskom institutu za ekonomiju) i Izraelu (12,5 milijardi dolara od terorističkog napada Hamasa pre godinu dana).